Indeksiranje FB komentara na sajtu

Dosta sajtova omogućava komentare na svojim stranicama koji se implementiraju preko Disqus, Facebook ili nekog drugog servisa. Ti, dinamični komentari osvežavaju stranice ali su imali problem kod Googla, koji ih nije indeksirao. Od pre nekog vremena, tih problema nema. Google sada indeksira i takve komentare, a potvrda je stigla i od Matt Cuttsa.

matt cutts potvrda o indeksiranju facebook komentara

Dakle, Google bot više nema problema sa Continue reading “Indeksiranje FB komentara na sajtu”

Kvalitet sajta i o čemu pisati

Nekada se SEO optimizacija vezivala gotovo isključivo za ključne reči. Izabere se ključna reč, i onda se gura svuda. U naslov, podnaslove, tekstove, meta tagove, linkove, gde god je moguće. I što više. Vremenom, to je postajalo sve sofisticiranije. Preterivanje sada donosi više štete nego koristi.
Nedavno je Google objavio neku vrstu vodiča o tome kako on prepoznaje kvalitetan sajt. Jedna od stavki su i teme koje se obrađuju na sajtu. Evo tog dela u obliku pitanja:

Google o temama o kojima se pise na sajtu

Kako je nekada (a često se dešava i sada) Continue reading “Kvalitet sajta i o čemu pisati”

Optimizacija adrese stranice (URL-a)

Adresa (URL) stranice je veoma važan faktor kod Googla, tako da se pri optimizaciji sajta itekako treba voditi računa i o tome. Evo nekoliko detalja koji mogu biti važni pri optimizaciji adrese stranice:

dobra optimizacija adrese stranice

Kraće je bolje optimizovano

Dobro je da adresa stranice bude kraća.

/sustina-teksta-prosirena-nebitnim-recima.html
je lošija varijanta od
/sustina-teksta.html

osim ako očekujete da neko pretražuje baš te nebitne reči.
Za pretragu “suština teksta” stranica će biti jača sa ovom kraćom verzijom URL-a.


Statične i dinamične adrese

Ovde ne mislim na statične stranice, dinamične stranice su u redu, ali adrese je bolje da budu u statičnom obliku.

Continue reading “Optimizacija adrese stranice (URL-a)”

Šta koristimo? Đ ili DJ?

Vlasnici sajtova i blogova pišu slovo Đ na dva načina – kao Đ ili kao DJ. To čine i ostali korisnici interneta, po forumina, u blog komentarima, na socijalnim mrežama (Facebook, Twitter, …), pa i na pretraživačima kada traže neki pojam. Neko će u polje za pretragu ukucati “Peđa Mijatović” a drugi “Pedja Mijatovic”. Ovde ne ulazim u problematiku slova sa kvačicama već samo o slovu Đ.

Iako Google odavno zna da kada neko ukuca DJ u većini slučajeva misli na Đ,  zanimljivo je videti (i znati) koliki procenat ljudi koristi jednu a koliki drugu varijantu. Prilikom optimizacije sajta može se voditi računa i o tom detalju. Kako bih došao do podataka, koristio sam Google Trendove. Samo da napomenem da Google Trends u regionima Srbiju i Crnu Goru još uvek vidi kao Jugoslaviju, tako da je na slikama takav prikaz.

svidja vs svida

Reč SVIĐA (SVIDJA) je u pretragama na Google-u znatno više pisana kao Svidja u Srbiji i Crnoj Gori. U Bosni i Hercegovini takođe više, ali je procenat onih koji su reč ukucavali kao Sviđa veći nego u Srbiji. U Hrvatskoj, kako vidimo, Đ je više  Continue reading “Šta koristimo? Đ ili DJ?”