Ovaj tekst bi mogao da ima i duži naslov: SEO optimizacija i kreiranje javnog mnjenja bez potrebe da imate svoj sajt.
Po gotovo svakom pitanju koje zanima razne interesne grupe, ima neopredeljenih. Takođe, ima dosta onih koji imaju, ne jako utvrđen stav, koji može da se menja. Ovo važi za politička pitanja, ekonomska, ili stav u bilo kojoj oblasti društva.
Grupe kojima je stav javnog mnjenja bitan, pokušavaju na razne načine da utiču na njega. NATO je objavio preporuke i smernice Crnoj Gori za stvaranje atmosfere kojom se omogućava „meko“ prihvatanje ulaska države u savez. 11 dana pred referendum održan u Škotskoj, 6% je bilo neopredeljeno (kasnije smo videli da je 6% moglo da prevagne). Ako bi se u Srbiji sproveo referendum za ulazak u EU, 27% ne zna šta bi zaokružilo, ili ne bi ni izašlo.
Javno mnjenje uključuje formalnu, subjektivnu slobodu pojedinca da izražava sopstvene sudove o opštim poslovima. – Ljubomir Tadić
Za ovaj tekst uzeću primer stava prema Evropskoj Uniji. Ako na Google pretražimo izraz “Evropska Unija”, nešto više od polovine rezultata su stranice sajtova o Uniji generalno (Wikipedia, sajt EU, …), par rezultata koji vode ka kategoriji “EU” na sajtovima sa vestima, i par konkretnih, aktuelnih vesti koje su relevantne za termin pretrage. Na te statične sajtove, uglavnom zvanične, možemo uticati ali teže. Druge dve grupe mogu varirati, i dobrom SEO optimizacijom možemo uticati na njih. U zavisnosti da li su rezultati maoh pozitivnog ili negativnog karaktera, može se uticati na neutralne, neopredeljene građane, odnosno na deo javnog mnjenja. Ukoliko je većina rezultata na prvoj strani onih koji promovišu ulazak Srbije u EU, to svakako odgovara grupama koje to zagovaraju. Ovim drugim više odgovara da se na prvoj strani nađu vesti koje govore o lošim stranama Unije, kategorije sa sajtova koji imaju sličnu uređivačku politiku, i sajtovi koji objašnjavaju mane pridruživanja. Kratkoročno, uticaj je mali, ali gledano na duže staze, ukoliko neko ko je neopredeljen, i još uvek traga za “za i protiv” argumentima, ovi rezultati svakako mogu da utiču na par procenata stanovništva koje koristi Google kada traga za informacijama. Brettschneider u teoriji političkog marketinga kaže da agenda-building predstavlja nastojanje političkih aktera da u javnu diskusiju, pre svega u medijsko izveštavanje, plasiraju za njih najpovoljnije ili po njima najvažnije teme.
Kada je reč o vestima u Google pretrazi, svako ko se ozbiljnije bavi SEO optimizacijom sajtova, zna da je uticaj društvenih mreža itekako bitan. Ukoliko je neko iz važih krugova na Google+, recimo, preporučio određenu vest na toj mreži, veća je mogućnost da će se ta vest vama prikazati kao rezultat. Ukoliko vest ima više twitova, šerova, lajkova i svega ostalog, takođe je šansa za prikazivanje veća. Vest sa “jačeg” sajta, sa sajta koji ste nekada posetili, sa sajta koji ste delili na nekoj mreži, sve to se uzima u obzir. Ponašanje ostalih koji su posetili tu stranicu, kojiko su se zadržavali, da li su skrolovali po stranici, odakle su, da li su blizu vas, geografski, mnogo je faktora, i sve ih treba uzeti u obzir. Dakle, moguće je uticati na to koje vesti, i kategorije sa kojih sajtova će se prikazati u prvih 10 rezultata.
Uz dobar plan i taktiku, i jaku ekipu uz sebe, moglo bi da se utiče na rezultate koje se prikazuju za razne aktuelne teme, i time utiče na promenu ili kreiranje javnog mnjenja. Nisam upoznat da li neko koristi ove mogućnosti, ali one svakako postoje. Koliko znam, još uvek se uglavnom koristi SEO samo za svoj websajt, a to je samo jedan od 10 rezultata na Google. Slična mogućnost se doduše koristi za brending SEO, gde se ide na što više rezultata koje mi kontrolišemo, kada posetilac traži naziv našeg brenda, ali ovo je još jedan korak dalje.
Primer koji sam naveo je jak i možda preširok, zahteva zaista dosta resursa i rada, ali može se primeniti na bilo koji manji ili aktuelni stav. Stav građana o prebijanju premijerovog brata, hapšenju nekog poznatog biznismena, o tome ko treba da bude predsednik FSS, šta god.