Svi koji se neko duže vreme bave SEO optimizacijom sajtova za klijente sigurno su se bar jednom susreli sa situacijama koje ću pomenuti u ovom tekstu. Neko ređe, a neko ko nema sreće češće.

Najpre, rekao bih da postoje dva načina da dođete do klijenta za SEO. Prvi je da on nađe vas i pojavi se za zahtevom za ponudu, i drugi je da vi pronalazite njih. Kod prve opcije nema ovih problema, tu je jasno da potencijalni klijent zna da su njegovom sajtu potrebne kvalitetne posete koje će mu dovoditi kupce, zna da ako njegov kupac traži proizvod koji on nudi, ukucaće naziv proizvoda u Google i da je dobro da se njegov sajt pojavi na prvoj strani sa rezultatima. Problem je kod ovih drugih.

Ako imate smisla za komercijalu, ili imate komercijaliste koji traže klijente za vas, vaše SEO usluge bivaju ponuđene raznim firmama, vlasnicima, menadžerima. Među njima će se naći gomila onih koji ne koriste nikakav pretraživač. Ili koriste Google samo zato jer je neko ko im je instalirao Windows ili Firefox, postavio Google kao početnu stranu. I onda ga koriste kako bi u polje pretrage ukucali URL sajta koji žele da otvore. Dakle, polje pretrage u Googlu koriste umesto address bara i pritom misle da to tome služi. Nisu svesni drugačijih mogućnosti, nikada nisu tražili nikakav proizvod, uslugu, informaciju na Googlu. O Yahoo i Bingu da ne pričamo. Ako ih interesuje odmor na moru, kucaju odmornamoru.com. Ako bi tražili zakon o radu, kucaju zakonoradu.com. I kako takvog internet korisnika, preduzetnika, da ubedite da je njegovom sajtu potreban SEO?

Druga grupa su oni koji ne prate statistiku poseta. Niti su svesni da to postoji. Njihovi odgovori na ponudu su „Pa imamo sajt“, „Sigurno nas nalaze, delili smo flajere“, „Ma ko će nas da traži“ i gomila gotovo neverovatnih razmišljanja. Takvom sajtu, i da se uradi SEO, treba nekome tamo objasniti kako da gleda statistiku, šta su organske posete, šta je bounce rate, … A od toga uglavnom nema ništa. To je kao kad ja čitam sastav vode koju pijem. Ima 0.91 mg/l magnezijuma. Aha. Dobro, pa šta? Ima naravno izuzetaka. Ima ljudi koji to shvate brzo, i zanima ih ko im posećuje sajt, koliko, odakle. Samo im niko ranije to nije pokazao. Ali nažalost, to su ređi slučajevi.

Onda, oni koji kompjuter vide samo kao igračku. Obzirom da je rad na SEO optimizaciji mahom nevidljiv za posetioce konkretnog sajta, oni ne mogu, ili ne žele, da shvate da je tu uložen neki veliki rad. Neko znanje. To da se sajt pomeri od pete strane na prvu, to su neka 4 klika mišem. Mi koji radimo samo znamo gde treba da se klikne četiri puta. Kakva je to mudrost?

Ako onaj ko je u ulozi komercijaliste u ovakvim slučajevima ima vremena i sposobnosti pa dobije posao, nakon odrađenog posla može se pojaviti naredni problem. Klijent nije svestan koristi koju ste mu doneli. Mnogi kupci koji su ga našli putem sajta neće to pomenuti pri kupovini. Ima i dosta malih firmi koje ne prate promene u prometu, tako da povećanje prometa za 30% neće ni primetiti. I to je obično „one time“ klijent. Odrađeno je nešto, dobro. Nismo ni toliko morali.

Šta hoću da kažem? Ako vidite u startu, da potencijalni klijent ne koristi Google za pretraživanje, ne koristi mejl, Word zove „ono gde se piše“, nadajte se mukama Tantalovim ako ga ubedite da radite optimizaciju njegovog sajta. Najbolji klijent je onaj koji unapred zna da mu je pomoć da se kotira na Googlu bolje, zaista potrebna. Ne mora da zna ni šta je SEO, ni šta se tu optimizuje i kako. Bitno je da zna čemu služi Google i da ga ponekad koristi u prave svrhe.

fotografija: Tiffa130

SEOmoz, po mnogima najbitnija SEO firma na svetu, jednom mesečno šalje newsletter članovima sajta koji plaćaju članarinu. U svakom od tih mesečnih mejlova, Rand Fishkin, SEOmoz osnivač, lično odgovori na jedno od stotina pitanja koja dobije njihov tim, a koje on izabere da objavi.

U januarskom mejlu, Rand je objavio odgovor na moje pitanje, čime moram da se pohvalim. Ne znam da li je imalo uticaja što sam član sajta od 2005, ili mu se samo dopalo pitanje. On tu objašnjava proces prelaska SEOmoz firme sa konsaltinga koji su radili za klijente, na model finansiranja od članarina koji je sada glavni deo profita koji ostvaruju. Februara 2007. počeli su sa razvojem softvera, u početku eksperimentalno. Uvedene su plaćene članarine, koje su bile paralelni izvor prihoda uz SEO konsalting usluge, do 2009. kada je potpuno napušten rad na sajtovima klijenata (sada imaju dogovor sa agencijom u Londonu kojoj prosleđuju upite za SEO optimizaciju sajtova kada ih bude). U odgovoru, Rand piše detaljnije o okolnostima koje su im pomogle u tom periodu, od investicijskom kapitalu koji su dobili, o sreći koja je pratila SEOmoz na tom putu.

Najbolja frekvencija rada na optimizaciji sajta jeste kontinuirani rad (linkovati tekst o kontinuiranom radu). Međutim, ukoliko se prave pauze, recimo SEO optimizacija se radi dva meseca pa se pauzira par meseci, pojavljuje se u manjoj ili većoj meri efekat zadrške. O čemu se radi?

Kada kažem “efekat zadrške” mislim na pozitivne efekte SEO rada koji se pojavljuju kasnije, nekada i mesec-dva nakon konkretnog rada. Dakle, u slučaju koji sam naveo, u toku ta dva meseca rada vidi se pomak na bolje u pozicijama na Googlu i u broju poseta sajtu koje dolaze sa pretraživača. Nakon tog perioda, u fazi pauze, takođe se može videti neki pomak. On je obično više skokovit nego kontinuiran, još manje je predvidljiv nego u periodu rada, ali se uglavnom pojavljuje. Zašto je to tako?

Najpre, dosta linkova koje postavimo u link building delu rada, Google  neće videti odmah već nakon nekog perioda. Taj period uglavnom zavisi od toga kojom frekvencijom Google bot obilazi sajt na kojem smo ostavili link. Kada sledeći put bude obišao tu stranicu, primetiće i link i tada “dati poen” našoj, linkovanoj strani.

Kada odradimo neki dobar “link mamac”, cilj je da se ljudi zainteresuju i da sami linkuju stranicu na svojim blogovima, da dele na društvenim mrežama, pominju naš sajt na forumima. Taj proces traje i nikada se ne zna kada će neko uočiti naš mamac i podeliti ga na webu.

Stranice na kojima smo postavili linkove imaju svoju specifičnu težinu svaka za sebe. Samim tim i jačina linka zavisi od jačine tih stranica. Nekada se desi da neka od tih stranica dobije bum kroz mesec-dva, recimo bila je nova, još nedovoljno popularna i link sa nje je bio slab. Onda, nakon mesec dana odjednom se ta stranica probije na prvu stranu Digga, ljudi masovno počnu da je dele, linkuju prema njoj, i ona znatno ojača. Tada i naš link postaje jači, a sve to se dešava u periodu kada pauziramo sa konkretnim radom na optimizaciji sajta.

Zbog ovih navedenih situacija, vremenom i naš sajt jača. Generalno, kao sajt, kao i pojedinačne stranice. Samim tim, poboljšavaju se i pozicije kako stranica koje su nam primarne, tako i sekundarne, na koje nismo posebno obraćali pažnju tokom rada. Takođe, u tom procesu sajt se pojavljuje u pretragama i za nepredviđene “ključne reči dugog repa” i povećava se broj poseta sajtu sa Googla i ostalih pretraživača.

Tu su i stalne izmene Gopogle algoritma za rangiranje stranica. Ukoliko se naš rad zasniva na naprednim tehnikama, poštujući sva pravila dobre optimizacije, i ako koristimo kombinaciju iskustva i intuicije, dešava se da preduhitrimo promenu algoritma. Tada se naša praksa po kojoj radimo poklopi sa novim izmenama i naš sajt profitira. Ovo se često dešava sa takozvanim korisničkim iskustvom. Ono što je dobro za korisnika je dobro za SEO. Tako zvanično kaže Google. Međutim, nisu svi faktori koji se mogu izmeriti a vezani su za korisnika uzeti u obzir. Zato Google stalno dodaje nove i menja stare faktore u algoritmu. Recimo, preporuka naše agencije, Altiona, je oduvek bila da se na stranici nikad ne pojavljuje više reklama nego glavnog teksta i sadržaja. U tom pravcu ide i najnovija izmena o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu, tako da su stranice koje su poštovale praksu koju smo odavno preporučivali, sada profitirale. Ovakvi efekti sa zadrškom se mogu pojaviti i nakon godinu dana. Naravno, ne treba se oslanjati na njih sa sigurnošću, ali su uvek dobrodošli.

Napravili smo naš prvi SEO alat i postavili ga ovde na sajt tako da svi mogu da ga koriste. U pitanju je

alat za brojanje karaktera.

Pri radu na optimizaciji sajta, često se ukazuje potreba za  utvrđivanjem koliko karaktera neki tekst sadrži. Nekada želimo da utvrdimo dužinu title taga, ili dužinu description taga. Kada upisujemo sajt u direktorijume, kod mnogih je opis sajta ograničen minimalnim i maksimalnim brojem karaktera. Evo alata koji možete koristiti, a koji radi i sa našim slovima (obzirom da neki od sličnih alata na internetu rade dobro samo sa engleskim slovima dok naša slova broje duplo).

foto: Annie Pilon

Search Engine Land, sajt koji se bavi vestima i informacijama o SEO optimizaciji sajtova i pretraživačima, uradio je istraživanje na nešto više od 1.000 Google korisnika na temu kako oni traže lokalne firme. Šta kucaju u pretragu, koliko često koriste Google za te potrebe i slično. Ispitanici su različitih starosnih dobi (od 19 godina pa naviše), ravnomerno su zastupljena oba pola.
Evo do kojih se rezultata došlo.

59% korisnika koristi Google bar jednom mesečno u cilju pronalaženja neke lokalne firme.
14% to čini svakodnevno, 17% nedeljno, 16% 2 do 3 puta mesečno, 12% jednom mesečno. Preko ovog procenta od 59, još 17% se pomaže Googlom kada im je potrebna informacija o lokalnim firmama, ali to čini samo par puta godišnje.

Inače, 71% korisnika smatra korisnim Google rezultate kod ovakvih pretraga.

Koliko ljudi u pretragu kuca i geografsku lokaciju? Recimo, ako se traži “prodaja računara”, koliko često se zapravo pretražuje “prodaja računara Beograd”? Traži li se često “turistička agencija Jagodina” ili samo “turistička agencija” bez geografske odrednice?
Ispostavilo se da 54% korisnika dodaje i geografsku odrednicu uz naziv delatnosti, proizvoda, firme. Najčešće je to ime grada, poštanskog koda (za Ameriku, kod nas je to ređe), eventualno ulice (uglavnom ako se traži sajt konkretne firme).

Kompletan tekst možete pročitati na sajtu Search Engine Land gde ćete naći još par tabela iz rezultata ovog istraživanja.

Godinama unazad, kada se priča o Google algoritmu koji određuje kako da rangira stranice u rezultatima, pominju se famoznih 200 faktora. Neki od tih 200 se znaju, neki ne. Ta brojka se toliko urezala ljudima u svest da je ogromna većina još uvek smatra relevantnom. Zaboravite broj 200 u tom kontekstu. Web se konstantno menja. Google se prilagođava. Uzima se u obzir aktivnost na Fejsbuku i Tviteru, recimo, što ranije nije bio slučaj. Pa samo gledajući Tviter, ima više desetina ako ne i više od 100 novih faktora koji se mogu uzimati u obzir (i čisto sumnjam da Google ne prati sve to). Evo samo nekih:

Ima li sajt zvaničan Twitter nalog?
Koliko puta je stranica pomenuta u tvitovima?
Koliko puta je to bio link a koliko samo pominjanje domene?
Koliko različitih ljudi su pustili te tvitove?
Koji procenat tih ljudi je sa iste geografske lokacije kao i osoba koja pretražuje Google?
Koliko zvaničan nalog ima pratilaca?
Koliko od tih pratilaca tvituje a koliko ih ima pasivan nalog?

I gomila ostalih informacija koja se može prikazivati brojkama i koristiti za algoritam. Isto je i sa Fejsbukom i mnogo toga drugog čega nije bilo kad se pojavila priča o 200 faktora godinama unazad.

Matt Cutts je na skorašnjem PubCon pomenuo da se ta brojka 200 može najmanje pomnožiti sa 10.
Bruce Clay je prošle godine na SEO 101 konferenciji izneo pretpostavku da Google ima više hiljada faktora u algoritmu i da ih ne koristi sve za svaki upit, svaku stranicu, svaku lokaciju. Možda se u nekom slučaju koristi oko 200 ali nekada se koristi 1000, i to u različitim situacijama različiti faktori (naravno, manji broj je konstantnih koji se koriste uvek).
Uostalom, iz Binga je došla zvanična izjava da njihov algoritam ima više od 1000 faktora. Ko može da pomisli da je Google još uvek na 200?

Veliki pijanista Artur Rubinštajn, ovako je objašnjavao zašto mora svakodnevno da se vežba: “Ako preskočim jedan dan sviranja, već sutra ću primetiti da sam lošiji, ako preskočim dva dana primetiće kritičari, a ako preskočim tri dana vežbe pad kvaliteta primetiće i moja publika.”
Tako je i sa optimizacijom sajtova za pretraživače. Nisu u pitanju   dani (osim za izuzetno konkurentne teme) ali za neki prosek, može se reći: ako se na optimizaciji ne radi mesec dana, primetićete pad posete sajtu sa Googla, ako se ne radi dva meseca, vaša konkurencija će primetiti da ste pali za par mesta dole, ako se ništa ne radi tri meseca, primetiće svi. Moguće je da vas neće više biti na prvoj strani.
Kontinuitet je bitan za sve, pa i SEO nije izuzetak.

U SEO svetu već dugo je poznato da je kupovina linkova veliki rizik koji na kraće staze može doneti poboljšanje pozicije na Google ali dugoročno sajt može biti kažnjen zbog toga velikim padom pozicija, te naravno i drastičnim padom poseta. Međutim, vlasnici sajtova koji optimizaciju sajta povere nekome, često i nisu upoznati sa svim ovim pravilima te se može desiti situacija koju je imao JCPenney. J. C. Penney Company, Inc. je velika trgovinska kompanija sa više od 1.100 maloprodajnih objekata širom Amerike. Osim u tim objektima, veliki deo prodaje postižu i preko svog sajta. Više meseci, njihov sajt je bio u samom vrhu Google rezultata kada se traži neki od više desetina proizvoda koje oni prodaju. Za dosta proizvoda bili su ispred sajtova proizvođača.

Međutim, Njujork Tajms u u svom tekstu, a nakon analize i razgovorima sa SEO ekspertima, objašnjava u čemu je tajna. U ime JCPenney, SEO agencija je  kupovala veliki broj linkova prema sajtu na raznim mestima na internetu. Linkove je sajt dobijao sa gomile nerelevantnih sajtova koji se bave kockom, bankama, igricama i svim mogućim oblastima. Dakle, najpre teme tih sajtova nisu nikako povezane sa JCPenney Inc. Drugo, gomila tih sajtova je samo skup linkova bez ikakvog sadržaja (evo jednog primera).
Nakon što je Google takođe analizirao te linkove, a na osnovu ovih nekoliko i još nekih odlika sajtova/stranica sa kojih linkovi dolaze, JCPenney sajt je drastično pao u rezultatima pretrage. Za samo par sati, sa prvog mesta za određene pretrage pao je na 7. ili 8. stranicu rezultata.
Dakle, ovakva SEO tehnika je donela odlične rezultate i profit par meseci ali nakon toga veoma lošu situaciju i gotovo ukinut profit sa interneta. Sada je potrebno vreme i ozbiljan trud vratiti se na bar relativno pristojne pozicije ponovo.
Zaključak koji se može izvući je da se nikako ne ulazi u te tzv. “sive” ili “crne” SEO zone, i da ozbilju i sigurnu optimizaciju mogu odraditi samo ljudi koji ozbiljno znaju šta rade.
I naravno, da prečica u optimizaciji može često biti stranputica.

Rad na optimizaciji sajta sastoji se iz dva segmenta: onsite SEO i offsite SEO. Onsite SEO je deo koji se radi na samom sajtu. U pitanju je rad na optimizaciji HTML koda, robots.txt fajla, .htaccess fajla, meta tagova, HTMl tagova (alt, h, …) i svemu što je sastavni deo stranica koje se optimizuju i sajta generalno.
Offsite deo je rad uglavnom vezan za linkove prema sajtu. Uključuje pravovremenu izgradnju linkova određenom frekvencijom, biranje vrste linkova, pravilni raspored  reči sa kojima se linkuje (anchor tekst), linkovanje i brend mentioning na društvenim mrežama i sličnim sajtovima, i ostale SEO akcije koje se sprovode bez potrebe logovanja na sam sajt.
Prvi deo, SEO na sajtu, radi se u startu (ako ima potrebe) a kasnije se eventualno vrše manje izmene povremeno ukoliko se analizom poseta i rangiranja na Googlu to pokaže kao neophodno.
Rad na offsite optimizaciji sledi nakon toga, i on bi trebalo da bude kontinuiran. Može se raditi dok se ne postignu dobre pozicije na Googlu, ali ukoliko se tada stane može se desiti da vas konkurencija radom na optimizaciji svog sajta prestigne. Takođe je moguće i da Google načini neku veću promenu u algoritmu (a algoritam se inače menja u proseku jednom dnevno) pa i iz tih razloga sajt počne da pada na pretragama. U tom slučaju pravovremeno reagovanje može dosta da znači.

Danas je web sajt gotovo neophodnost u marketingu dobrog restorana. Kvalitetan sajt doprinosi imidžu restorana. Međutim, dobro optimizovan sajt može dovesti i goste koji nisu bili sigurni gde žele da odu na večeru. U ovom tekstu ću se baviti odabirom ključnih reči pri optimizaciji sajta za restorane.
Prema Google Adwords alatu, sama reč “restoran” se u Srbiji i Crnoj Gori traži nešto više od 90.000 puta mesečno na Google pretraživaču. Takođe, konkurencija za ovu reč je izuzetno jaka. U pretrazi na Google.com se pojavljuju i sajtovi iz drugih zemalja, reč restoran se isto piše na više jezika. Potrebno je mnogo truda, novca i vremena uložiti kako bi se pojavili za samu reč na prvoj strani, a poseta nije ciljana jer reč traže i ljudi iz raznih mesta (čak i država), ljudi koji su zainteresovani za neku drugu vrstu restorana, … Iz tih razloga, dobro je opredeliti se za nekoliko važnih ključnih reči i izraza za konkretan restoran i raditi na njima.
Ove preciznije izraze možemo podeliti u nekoliko grupa:

fotografija Andrej Filev

Brend restorana

Ljudi dosta traže sajtove konkretnih restorana koje već imaju na umu. Neko želi da na sajtu vidi adresu, neko broj telefona, slike  ambijenta. Svakako da je ovo najvažnije, kotirati se dobro za svoj brend.
Prema pomenutom alatu, evo šta se sve traži na Guglu kada je reč o brendovima:
Restoran frida beograd, restoran little bay, restoran marina novi sad, restoran jevrem, restoran ribarac novi sad, frans restoran beograd, restoran zapata, restoran mali raj, restoran leo novi sad, restoran rubin beograd, restoran panorama, restoran na cosku, restoran opera beograd, restoran porto beograd, restoran maestro beograd, tri sesira, terasa novi sad, … Spisak je veći od 100 imena u raznim oblicima i varijantama, svi sa više od 10 upita mesečno.

Mesto, lokacija

Uključiti lokaciju gde se restoran nalazi u jedan od ključnih izraza pri optimizaciji sajta, takođe je dobra ideja. Evo nekoliko od dosta traženih reči iz te kategorije:
Restoran novi sad, restoran novi beograd, public restoran beograd, restorani beograd, restoran u zemunu, niš restoran.

Ponuda restorana

Kakvu vrstu hrane gost može očekivati, koje su cene, šta je na jelovniku, sve to može zanimati gosta unapred. Iz tih razloga neke od traženih reži na Google-u su i:
Romanticna vecera, restoran menu, restoran cene, cenovnik restorana, restoran jelovnik, riblji restoran, kineski restoran, kineska hrana beograd, indijski restoran, vegetarijanski restoran, meksička hrana beograd, libanski restoran, japanski restorani u beogradu.

Posebne prilike

Ukoliko restoran ima u ponudi i pogodnosti za specijalne događaje, proslave, datume, to je još jedna ideja za dodatne ključne izraze. Neke od reči i izraza iz te kategorije su recimo:
Svecana vecera, restorani za svadbe, restoran za svadbu, docek nove godine restorani, restoran docek 2010.

Ovo su samo neke od ideja. U konkretnim slučajevima uvek se može naći još kvalitetnih ključnih reči odgovarajućih za pojedinačne primere a koje bi bile korisne pri dobroj SEO optimizaciji sajta.