U drugom krugu predsedničkih izbora su Boris Tadić i Toma Nikolić. Kako njih dvojica stoje na Googlu? Da li je neko iz njihovih timova mislio o Googlu i SEO optimizaciji za pretraživače? Šta se pojavljuje na prvoj strani kada se pretražuju njihova imena? Cilj dobre SEO optimizacije za brend, u ovom slučaju za ime i prezime kandidata, je da se kontroliše što više rezultata na prvoj strani. Što više „naših“ rezultata se pojavljuje među prvih 10, to je manja mogućnost da se neki negativni po nas rezultat pojavi u vrhu.

Boris Tadić na Googlu

Ako pretražujemo ime i prezime ovog kandidata, na prvoj strani se prikazuju samo 3 rezultata koja njegov tim može da kontroliše. Stranački sajt, sajt Predsednika Republike, i zvanična Facebook strana. Ostalo su dva rezultata sa Wikipedije, nekoliko sa sajtova vesti (Blic, Vesti.rs, Vesti Online, S Media, B92) i jedan rezultat je tema sa ForumPolitika u kojoj se negativno govori o Tadiću.

Među rezultatima su i tri Youtube videa, sva tri pozitivna po Tadića.

Toma Nikolić na Googlu

Za pretragu ovog kandidata za predsednika, situacija je nešto lošija. Dva rezultata su pod kontrolom njegovog izbornog štaba (dve strane sa zvaničnog stranačkog sajta). Ostatak rezultata su dve strane sa Wikipedije, nekoliko linkova prema vestima (Blic, Glas Srpske, Naslovi, Mondo), stranica sa Eizbori sajta sa sadržajem negativnim po kandidata, i stranica Independent sa sadržajem na engleskom jeziku. Jedna od vesti je tekst sa izjavom Borisa Tadića koji pominje Tomislava Nikolića.

Na prvoj strani je i jedan video rezultat, Youtube video gde se Nikolić ismeva.

Zaključak

Šta se iz ovoga može zaključiti? Da izborni štabovi nisu imali u vidu Google rezultate i SEO. To što se kod jednog nalazi jedan a kod drugog tri negativna rezultata samo je slika broja takvih tekstova po medijima. Prirodno je da se tekstovi sa vestima pojavljuju u rezultatima ali dobrom i kontinuiranom SEO optimizacijom može se uticati na to koje vesti će se pojaviti na prvoj strani. Za video rezultate uticaj je takođe moguć. U rezultatima nema Twitter i Linkedin naloga (kod Nikolića ni Fejsbuka), niti drugih koji mogu direktno da se kontrolišu. Sve u svemu, veliki i itekako važan prostor za kampanju i ovog puta ostao je neiskorišćen.

Najnoviji Google Pingvin apdejt, doneo je velika pomeranja u rezultatima za veliki broj upita. Međutim, osim promena o kojima se uveliko priča, kod lokalnih rezultata na Google.rs primetio sam još jednu zanimljivost. Umesto velikog broja sajtova koji su pali,  nisu ih zamenili samo sajtovi i stranice na srpskom jeziku. Među novim rezultatima, na prvoj strani sada se pojavljuje mnogo više stranica koje su na engleskom jeziku. O takvim rezultatima pisao sam u decembru prošle godine, međutim Pingvin update je po svemu sudeći znatno povećao broj takvih rezultata na prvim Google stranama.

Očigledno je da Google nakon novog apdejta smatra da manji broj lokalnih stranica zaslužuje dobre pozicije, pa nudi alternativne rezultate. U pitanju su upiti raznih tipova, proveravao sam i tehničke izraze, i poslovne, industrijske, zabavne. Primetio sam i da je situacija takva za upite o konkretnijim izrazima, koji imaju manji broj sajtova koji se bave isključivo njima. Memorije, fleš memorija, monitori polovni, gromobran, knjigovodstvo. Za izraze šireg opsega kao što su “računari” “kompjuter” svih 10 rezultata su lokalni.
Kod pretraga iz oblasti zabave skoro svi provereni upiti daju po 10 lokalnih stranica na prvoj strani.

Još jedan veliki Google apdejt koji itekako utiče na SEO optimizaciju sajtova. Zanimljivo, da nakon Pande Google opet koristi naziv crno-bele životinje. Pingvin. Možda to otkriva njihovu filosofiju gledanja na rangiranje, na SEO i sajtove uopšte. Crno-beli svet. Mada, u slučaju Pingvina u velikoj meri ovo i ima smisla, jer je u pitanju obaranje ranga sajtovima koji koriste tzv “blek het” metode.

Cilj Pingvin apdejta je dakle da se sajtovi koji koriste nedozvoljene SEO tehnike kako na samim stranicama tako i van sajta, pri izgradnji linkova, pojavljuju na lošijim pozicijama u rezultatima. Matt Cutts, čovek zadužen za webspam u Guglu, izjavljuje da ova izmena utiče na oko 3% pretraga na engleskom jeziku. Ista situacija je i sa kineskim sajtovima, nemačkim, arapskim. Kod poljskog jezika uticaj je recimo veći, na oko 5% pretraživanja. Nema podataka koliki će uticaj biti na našim sajtovima, ali za neke upite se već pokazuju velike promene. I one će biti konstantne, nijedna od tih promena nije trajna.

Reakcije su različite. Gotovo svi koji su u SEO materiji se slažu sa osnovnom idejom apdejta (osim naravno onih koji koriste blek het) međutim ima mnogo ljudi koji primećuju da su potpuno nebitni i nerelevantni sajtovi počeli da se pojavljuju visoko u rezultatima, čak i za veoma konkurentne izraze. Da li je u pitanju neka greška pri apdejtu, ili je ovo tek prvi korak koji će se uskoro popravljati, ostaje da vidimo. Takođe, ima dosta primera gde sasvim kvalitetni sajtovi čiji vlasnici izjavljuju da nikada nisu koristili ništa nedozvoljeno, a koji su do pre par dana bili prvi na Googlu za neke pretrage, padaju na drugu, treću stranu.

U svakom slučaju, nakon Pande, Pingvin daje ozbiljnu naznaku da se SEO menja drastično. Kako ja to vidim, mnogo važniji ponovo postaje onsite SEO. Kod optimizacije van sajta, link bilding kakvog smo znali i radili zadnjih godina je na izdisaju. Reći ću da su ga nakon Pande aparati održavali u životu, a od danas su i aparati isključeni. Rodio se mnogo ozbiljniji offsite SEO koji iziskuje više vremena, truda, znanja o temi kojom se sajt bavi, i gomilu drugih stvari.

fotografija: Bernt Rostad

SEO (optimizacija sajta za Google) očigledno postaje sve poznatija i sve popularnija veština. kako se širi saznanje o toj oblasti, raste i potražnja za SEO uslugama, pa time raste i broj ljudi koji nude rad na optimizaciji sajtova. Međutim, SEO je oblast koja se ne uči za mesec dana i manje, neophodno je ozbiljno višegodišnje iskustvo. I tu se za kvazi-stručnjake pojavljuje problem. Šta da napišu na svom sajtu o SEO optimizaciji? Kako da smisle stručni tekst u kojem opisuju šta nude kad znaju tako malo o tome? Pa naravno, ukrašće tekst sa nekog od sajtova koji pišemo mi koji se optimizacijom za Google bavimo godinama.

Nekada, pre godinu-dve, naletao sam povremeno na svoje tekstove koje je neko ukrao i objavio kao svoje. To se dešavalo sporadično, pa i nisam obraćao mnogo pažnje. Čak mi je bilo i interesantno. Međutim, sada je ta pojava prevršila svaku meru. Svakih par nedelja pronađem neki od svojih SEO tekstova na nekom blogu, sajtu, forumu. Ima tu malih, neozbiljnih blogova, ali ima i sajtova koji se ozbiljno predstavljaju i nude svoje SEO usluge. Većina takvih stranica sa ukradenih sadržajem i ne opstane dugo u Google indeksu, neke i ne dođu u razmatranje za bilo kakvu poziciju na Googlu, jer nije dovoljno samo iskopirati tekst i dobro se kotirati na Googlu. Naprotiv, vremenom Google sve bolje rangira originalni sadržaj, i dobro zna da prepozna šta je original a šta kopija. Ali SEO amateri to naravno ne znaju.

Evo samo nekoliko primera krađa sadržaja sa ovog bloga.

Ovaj “SEO stručnjak” osim web dizajna, nudi i usluge SEO optimizacije. Međutim, na stranici o SEO očigledno mu je bila potrebna pomoć nekog iskusnijeg, te je ukrao deo teksta sa mog bloga (obeleženo plavom bojom). Deo ostatka teksta, kako vidim je takođe iskopiran sa sajta jednog od mojih kolega.

Ovi su recimo čak 5 mojih tekstova jednostavno iskopirali sa mog bloga i postavili na svoj sajt. Ispod jednog od tih pet, su doduše postavili adresu sa koje su iskopirali (bez aktivnog linka) a na ostalih 4 ni toga nema. Zanimljivo je inače, da kod njih u desnom sidebaru kao partner stoji moj kolega koji nema problema sa kotiranjem na Googlu, nalazi se u vrhu prve strane.

Ovde je sajt koji između ostalog nudi i usluge SEO optimizacije sajtova, uzeo dva pasusa i sliku iz moje analize o korišćenju slova DJ prilikom pretraživanja na Googlu.

Evo i jednog veoma neprikladnog mesta za SEO sadržaj. Usamljeni SEO tekst, deo mog teksta o promenama u Google Webmasters tools, na sajtu za upoznavanje. Da li je u pitanju neki naivni eksperiment ili pokušaj obaranja mojih pozicija na Googlu, ne znam. Ali u footeru im stoji link prema agenciji koja im je radila web dizajn a koja se takođe bavi SEO optimizacijom.

Još jedan nerelevantan: Frizerski i kozmetički salon, na sajtu ima tri stranice o SEO uslugama. Jedna od te tri strane iskopiran tekst sa ovog bloga, o uticaju korišćenja WWW na SEO.

One koji su kopirali ili skrepovali moje tekstove ali su ostavljali link prema sadržaju neću ovde da pominjem. Mada nije u redu ni da se iskopira baš celi tekst iako se linkuje, ali je to već neka druga tema.

U rezultatima Google pretrage počeli su da se pojavljuju “najnoviji postovi” sa desne strane, gde su se do sada pojavljivali plaćeni oglasi. U pitanju su najnoviji postovi sa Google+ zvaničnih profila, ukoliko se upit nedvosmisleno poklapao sa određenim profilom.

Primer: za pretragu “search engine land” desno se pojavljuju najnoviji postovi sa Search engine land Google plus stranice.

Preciznije, na vrhu se nalazi link prema njihovoj zvaničnoj Google plus stranici, a ispod najnoviji postovi. 

Za pretragu “Google.com” pojavljuju se novi postovi google.com stranice

Rezultat ako na Google tražite “mashable”

Ovo je još novo i dešava se još uvek u malom broju slučajeva. Međutim, Google nije krenuo samo sa pojmovima pretraživanja vezanim za IT. Evo primera za Asos, onlajn prodavnicu garderobe

U skladu sa najnovijim izmenama Google algoritma, tzv “Google Venice update”, lokalni rezultati postaju sve dominantniji. Google sada bolje prepoznaje odakle se logujete i daje relevantnije rezultate za tu lokaciju. Naravno, i ova izmena najpre utiče na pretrage iz Amerike i Velike Britanije, pa se polako širi dalje.

Zanimljivo je da je u Engleskoj primećeno da je čak i velika Wikipedia pala sa prve strane rezultata za neke veoma bitme pojmove pretraživanja. Za reč “SEO”, Wikipedia je 8 godina bila na prvom mestu, a sada je pala na drugu stranu. Isto se desilo i za upit “optimizacija za pretraživače”, odnosno “search engine optimisation”.

David Whitehouse je u tekstu na svom blogu prikazao nekoliko snimaka ekrana sa novim, lokalnim, rezultatima.

NETexponent, LLC, agencija iz New Yorka, četvrti put je uradila veliku anketu vlasnika sajtova koji se bave reklamiranjem i prodajom proizvoda i usluga preko interneta, kao affiliate parneri neke od velikih mreža. Anketirano je 7.279 ljudi širom sveta. Pitanja su vezana za SEO optimizaciju ali i za klasične internet reklame, e-mail marketing, društvene mreže poput Facebooka i Twittera, pa i za uspešnost poslovanja (zarada, broj zapošljenih, softvere koji se koriste i slično). Anketirani su partneri sledećih mreža: PJ, BuyAT, Shock wave, CJ, Rextopia, Revenue, JebCommerce, LinkShare, ShareAsale, Ice, Netx, Google, Ebay, Offers, Media Trust, The Search Monitor.

Evo šta se može saznati iz rezultata ankete:

84% njih prodaje proizvode drugih firmi, 10% svoje, 6% je kombinacija.
Populacija koja se najviše bavi ovim poslom je između 25 i 34 godina (31.5%).
Otprilike polovina zarađuje manje od $10.000 godišnje na ovaj način, a polovina više.
2.7% zaradi više od $400.000 godišnje.
Najveći broj nudi proizvode (ili usluge) 2 do 5 različitih firmi.
2.200 njih je saznalo za nove aff programe pretragom na Google, Yahoo, …
74.1% izjavljuje da se na njihovim sajtovima radi SEO optimizacija.
Na pitanje “Kako obezbeđujete posete sajtu”, najveću broj (3.100) odgovara sa “SEO”. Slede Facebook (2.800), Twitter (2.200), baneri (1.800), e-mail marketing (1.600), PPC (1.400), …

Google instant, opcija koja dok kucate pojam koji pretražujete posle svakog ukucanog slova daje trenutne rezultate, ima svrhu da željene rezultate korisnik dobije što brže. Tako dok ukucavate neki pojam, na pola reči se može desiti da se rezultati koje tražite već pojave, i time se štedi vreme. Međutim, ova funkcija koristi dosta memorije, te se nekada može desiti da Google instant umesto da ubrza, zapravo usporava proces pretraživanja. 

Ako pretražujete Google u staroj verziji brauzera (recimo  Internet Explorer 6) instant pretraga se neće aktivirati.
Ako imate sporu internet konekciju (dial-up je jedan od poznatih primera) takođe ćete biti uskraćeni za instant opciju.

Sada Google uvodi još jedno ograničenje. Ukoliko imate spor računar, u startu će instant pretraga biti isključena. Ukoliko želite ipak da je uključite, to je moguće u podešavanjima pretrage.

Pre gotovo šest meseci pisao sam o tome koliko se razlikuju rezultati u različitim brauzerima na istom računaru. Sada se priča u svetu internet profesionalaca nekako opet aktuelizuje. Dosta je novih analiza, mišljenja o sve manjem značaju merenja pozicija na Googlu jer se sve više razlikuju od korisnika do korisnika. U Google webmasters tools, lako se može uočiti taj trend. Za određeni upit u pretrazi, možemo videti na kojim se sve pozicijama sajt pojavljuje. Doduše, vidimo prikazivanje sajta a ne pojedinačne stranice, tako da se često dešava da vidimo prikaze nekoliko stranica sa našeg sajta, ali generalni trend se uočava.

Evo primera jednog od sajtova koji pratim, za određeni upit za koji se u rezultatima pojavljuju dve stranice:

 Evidentno je da se u velikom procentu sajt pojavljuje kao prvi, ali nekima se prikaže i kao drugi, treći, ili četvrti. U nekom broju slučajeva, pojavi se čak i na trećoj strani rezultata (doduše, to je uglavnom druga od dve stranice koje Google prikazuje za taj upit).

Evo drugog primera, sa tri stranice za isti upit:

Tu je prosek treće mesto na prvoj strani, ali je variranje mnogo veće. Od prvog mesta do treće strane, sa velikom frekvencijom pojavljivanja na 3, 4, 5 mestu i od 6 do 10 mesta prve strane.

Jon Henshaw, jedan od osnivača Raven tools, u sklopu intervjua za SEO book govori o tome da je tendencija da se SEO alati sve manje orjetišu na praćenje pozicija na Googlu, i da umesto toga počinju sve više da prate posete koje sajtovi dobijaju sa Googla. U krajnjoj liniji, to je i mnogo važnije za vlasnike sajtova. Koliko poseta dobijaju sa Googla. Raven tools se kreće u tom pravcu.

Bruce Clay kaže da merenje pozicije na Googlu više nije alat kojim se meri uspešnost SEO rada. Umesto proste pozicije sada se meri broj poseta sa Googla, bounce rate, sa koje geografske lokacije dolaze posete, konverzije, i još mnogo drugih korisnih pokazatelja. Evo videa od pre dve godine, koji je još uvek aktuelan, a u kom Bruce govori na tu temu:

Tom Schmitz, u novom članku za Search engine land takođe piše o tome da je pitanje “Na kojoj sam poziciji na Googlu” sada već besmisleno. Pozicija ima smisla ako postoji konzistentnost. A toga danas više nema.

Svi koji se neko duže vreme bave SEO optimizacijom sajtova za klijente sigurno su se bar jednom susreli sa situacijama koje ću pomenuti u ovom tekstu. Neko ređe, a neko ko nema sreće češće.

Najpre, rekao bih da postoje dva načina da dođete do klijenta za SEO. Prvi je da on nađe vas i pojavi se za zahtevom za ponudu, i drugi je da vi pronalazite njih. Kod prve opcije nema ovih problema, tu je jasno da potencijalni klijent zna da su njegovom sajtu potrebne kvalitetne posete koje će mu dovoditi kupce, zna da ako njegov kupac traži proizvod koji on nudi, ukucaće naziv proizvoda u Google i da je dobro da se njegov sajt pojavi na prvoj strani sa rezultatima. Problem je kod ovih drugih.

Ako imate smisla za komercijalu, ili imate komercijaliste koji traže klijente za vas, vaše SEO usluge bivaju ponuđene raznim firmama, vlasnicima, menadžerima. Među njima će se naći gomila onih koji ne koriste nikakav pretraživač. Ili koriste Google samo zato jer je neko ko im je instalirao Windows ili Firefox, postavio Google kao početnu stranu. I onda ga koriste kako bi u polje pretrage ukucali URL sajta koji žele da otvore. Dakle, polje pretrage u Googlu koriste umesto address bara i pritom misle da to tome služi. Nisu svesni drugačijih mogućnosti, nikada nisu tražili nikakav proizvod, uslugu, informaciju na Googlu. O Yahoo i Bingu da ne pričamo. Ako ih interesuje odmor na moru, kucaju odmornamoru.com. Ako bi tražili zakon o radu, kucaju zakonoradu.com. I kako takvog internet korisnika, preduzetnika, da ubedite da je njegovom sajtu potreban SEO?

Druga grupa su oni koji ne prate statistiku poseta. Niti su svesni da to postoji. Njihovi odgovori na ponudu su „Pa imamo sajt“, „Sigurno nas nalaze, delili smo flajere“, „Ma ko će nas da traži“ i gomila gotovo neverovatnih razmišljanja. Takvom sajtu, i da se uradi SEO, treba nekome tamo objasniti kako da gleda statistiku, šta su organske posete, šta je bounce rate, … A od toga uglavnom nema ništa. To je kao kad ja čitam sastav vode koju pijem. Ima 0.91 mg/l magnezijuma. Aha. Dobro, pa šta? Ima naravno izuzetaka. Ima ljudi koji to shvate brzo, i zanima ih ko im posećuje sajt, koliko, odakle. Samo im niko ranije to nije pokazao. Ali nažalost, to su ređi slučajevi.

Onda, oni koji kompjuter vide samo kao igračku. Obzirom da je rad na SEO optimizaciji mahom nevidljiv za posetioce konkretnog sajta, oni ne mogu, ili ne žele, da shvate da je tu uložen neki veliki rad. Neko znanje. To da se sajt pomeri od pete strane na prvu, to su neka 4 klika mišem. Mi koji radimo samo znamo gde treba da se klikne četiri puta. Kakva je to mudrost?

Ako onaj ko je u ulozi komercijaliste u ovakvim slučajevima ima vremena i sposobnosti pa dobije posao, nakon odrađenog posla može se pojaviti naredni problem. Klijent nije svestan koristi koju ste mu doneli. Mnogi kupci koji su ga našli putem sajta neće to pomenuti pri kupovini. Ima i dosta malih firmi koje ne prate promene u prometu, tako da povećanje prometa za 30% neće ni primetiti. I to je obično „one time“ klijent. Odrađeno je nešto, dobro. Nismo ni toliko morali.

Šta hoću da kažem? Ako vidite u startu, da potencijalni klijent ne koristi Google za pretraživanje, ne koristi mejl, Word zove „ono gde se piše“, nadajte se mukama Tantalovim ako ga ubedite da radite optimizaciju njegovog sajta. Najbolji klijent je onaj koji unapred zna da mu je pomoć da se kotira na Googlu bolje, zaista potrebna. Ne mora da zna ni šta je SEO, ni šta se tu optimizuje i kako. Bitno je da zna čemu služi Google i da ga ponekad koristi u prave svrhe.

fotografija: Tiffa130