Svi koji se neko duže vreme bave SEO optimizacijom sajtova za klijente sigurno su se bar jednom susreli sa situacijama koje ću pomenuti u ovom tekstu. Neko ređe, a neko ko nema sreće češće.

Najpre, rekao bih da postoje dva načina da dođete do klijenta za SEO. Prvi je da on nađe vas i pojavi se za zahtevom za ponudu, i drugi je da vi pronalazite njih. Kod prve opcije nema ovih problema, tu je jasno da potencijalni klijent zna da su njegovom sajtu potrebne kvalitetne posete koje će mu dovoditi kupce, zna da ako njegov kupac traži proizvod koji on nudi, ukucaće naziv proizvoda u Google i da je dobro da se njegov sajt pojavi na prvoj strani sa rezultatima. Problem je kod ovih drugih.

Ako imate smisla za komercijalu, ili imate komercijaliste koji traže klijente za vas, vaše SEO usluge bivaju ponuđene raznim firmama, vlasnicima, menadžerima. Među njima će se naći gomila onih koji ne koriste nikakav pretraživač. Ili koriste Google samo zato jer je neko ko im je instalirao Windows ili Firefox, postavio Google kao početnu stranu. I onda ga koriste kako bi u polje pretrage ukucali URL sajta koji žele da otvore. Dakle, polje pretrage u Googlu koriste umesto address bara i pritom misle da to tome služi. Nisu svesni drugačijih mogućnosti, nikada nisu tražili nikakav proizvod, uslugu, informaciju na Googlu. O Yahoo i Bingu da ne pričamo. Ako ih interesuje odmor na moru, kucaju odmornamoru.com. Ako bi tražili zakon o radu, kucaju zakonoradu.com. I kako takvog internet korisnika, preduzetnika, da ubedite da je njegovom sajtu potreban SEO?

Druga grupa su oni koji ne prate statistiku poseta. Niti su svesni da to postoji. Njihovi odgovori na ponudu su „Pa imamo sajt“, „Sigurno nas nalaze, delili smo flajere“, „Ma ko će nas da traži“ i gomila gotovo neverovatnih razmišljanja. Takvom sajtu, i da se uradi SEO, treba nekome tamo objasniti kako da gleda statistiku, šta su organske posete, šta je bounce rate, … A od toga uglavnom nema ništa. To je kao kad ja čitam sastav vode koju pijem. Ima 0.91 mg/l magnezijuma. Aha. Dobro, pa šta? Ima naravno izuzetaka. Ima ljudi koji to shvate brzo, i zanima ih ko im posećuje sajt, koliko, odakle. Samo im niko ranije to nije pokazao. Ali nažalost, to su ređi slučajevi.

Onda, oni koji kompjuter vide samo kao igračku. Obzirom da je rad na SEO optimizaciji mahom nevidljiv za posetioce konkretnog sajta, oni ne mogu, ili ne žele, da shvate da je tu uložen neki veliki rad. Neko znanje. To da se sajt pomeri od pete strane na prvu, to su neka 4 klika mišem. Mi koji radimo samo znamo gde treba da se klikne četiri puta. Kakva je to mudrost?

Ako onaj ko je u ulozi komercijaliste u ovakvim slučajevima ima vremena i sposobnosti pa dobije posao, nakon odrađenog posla može se pojaviti naredni problem. Klijent nije svestan koristi koju ste mu doneli. Mnogi kupci koji su ga našli putem sajta neće to pomenuti pri kupovini. Ima i dosta malih firmi koje ne prate promene u prometu, tako da povećanje prometa za 30% neće ni primetiti. I to je obično „one time“ klijent. Odrađeno je nešto, dobro. Nismo ni toliko morali.

Šta hoću da kažem? Ako vidite u startu, da potencijalni klijent ne koristi Google za pretraživanje, ne koristi mejl, Word zove „ono gde se piše“, nadajte se mukama Tantalovim ako ga ubedite da radite optimizaciju njegovog sajta. Najbolji klijent je onaj koji unapred zna da mu je pomoć da se kotira na Googlu bolje, zaista potrebna. Ne mora da zna ni šta je SEO, ni šta se tu optimizuje i kako. Bitno je da zna čemu služi Google i da ga ponekad koristi u prave svrhe.

fotografija: Tiffa130

SEOmoz, po mnogima najbitnija SEO firma na svetu, jednom mesečno šalje newsletter članovima sajta koji plaćaju članarinu. U svakom od tih mesečnih mejlova, Rand Fishkin, SEOmoz osnivač, lično odgovori na jedno od stotina pitanja koja dobije njihov tim, a koje on izabere da objavi.

U januarskom mejlu, Rand je objavio odgovor na moje pitanje, čime moram da se pohvalim. Ne znam da li je imalo uticaja što sam član sajta od 2005, ili mu se samo dopalo pitanje. On tu objašnjava proces prelaska SEOmoz firme sa konsaltinga koji su radili za klijente, na model finansiranja od članarina koji je sada glavni deo profita koji ostvaruju. Februara 2007. počeli su sa razvojem softvera, u početku eksperimentalno. Uvedene su plaćene članarine, koje su bile paralelni izvor prihoda uz SEO konsalting usluge, do 2009. kada je potpuno napušten rad na sajtovima klijenata (sada imaju dogovor sa agencijom u Londonu kojoj prosleđuju upite za SEO optimizaciju sajtova kada ih bude). U odgovoru, Rand piše detaljnije o okolnostima koje su im pomogle u tom periodu, od investicijskom kapitalu koji su dobili, o sreći koja je pratila SEOmoz na tom putu.

Najbolja frekvencija rada na optimizaciji sajta jeste kontinuirani rad (linkovati tekst o kontinuiranom radu). Međutim, ukoliko se prave pauze, recimo SEO optimizacija se radi dva meseca pa se pauzira par meseci, pojavljuje se u manjoj ili većoj meri efekat zadrške. O čemu se radi?

Kada kažem “efekat zadrške” mislim na pozitivne efekte SEO rada koji se pojavljuju kasnije, nekada i mesec-dva nakon konkretnog rada. Dakle, u slučaju koji sam naveo, u toku ta dva meseca rada vidi se pomak na bolje u pozicijama na Googlu i u broju poseta sajtu koje dolaze sa pretraživača. Nakon tog perioda, u fazi pauze, takođe se može videti neki pomak. On je obično više skokovit nego kontinuiran, još manje je predvidljiv nego u periodu rada, ali se uglavnom pojavljuje. Zašto je to tako?

Najpre, dosta linkova koje postavimo u link building delu rada, Google  neće videti odmah već nakon nekog perioda. Taj period uglavnom zavisi od toga kojom frekvencijom Google bot obilazi sajt na kojem smo ostavili link. Kada sledeći put bude obišao tu stranicu, primetiće i link i tada “dati poen” našoj, linkovanoj strani.

Kada odradimo neki dobar “link mamac”, cilj je da se ljudi zainteresuju i da sami linkuju stranicu na svojim blogovima, da dele na društvenim mrežama, pominju naš sajt na forumima. Taj proces traje i nikada se ne zna kada će neko uočiti naš mamac i podeliti ga na webu.

Stranice na kojima smo postavili linkove imaju svoju specifičnu težinu svaka za sebe. Samim tim i jačina linka zavisi od jačine tih stranica. Nekada se desi da neka od tih stranica dobije bum kroz mesec-dva, recimo bila je nova, još nedovoljno popularna i link sa nje je bio slab. Onda, nakon mesec dana odjednom se ta stranica probije na prvu stranu Digga, ljudi masovno počnu da je dele, linkuju prema njoj, i ona znatno ojača. Tada i naš link postaje jači, a sve to se dešava u periodu kada pauziramo sa konkretnim radom na optimizaciji sajta.

Zbog ovih navedenih situacija, vremenom i naš sajt jača. Generalno, kao sajt, kao i pojedinačne stranice. Samim tim, poboljšavaju se i pozicije kako stranica koje su nam primarne, tako i sekundarne, na koje nismo posebno obraćali pažnju tokom rada. Takođe, u tom procesu sajt se pojavljuje u pretragama i za nepredviđene “ključne reči dugog repa” i povećava se broj poseta sajtu sa Googla i ostalih pretraživača.

Tu su i stalne izmene Gopogle algoritma za rangiranje stranica. Ukoliko se naš rad zasniva na naprednim tehnikama, poštujući sva pravila dobre optimizacije, i ako koristimo kombinaciju iskustva i intuicije, dešava se da preduhitrimo promenu algoritma. Tada se naša praksa po kojoj radimo poklopi sa novim izmenama i naš sajt profitira. Ovo se često dešava sa takozvanim korisničkim iskustvom. Ono što je dobro za korisnika je dobro za SEO. Tako zvanično kaže Google. Međutim, nisu svi faktori koji se mogu izmeriti a vezani su za korisnika uzeti u obzir. Zato Google stalno dodaje nove i menja stare faktore u algoritmu. Recimo, preporuka naše agencije, Altiona, je oduvek bila da se na stranici nikad ne pojavljuje više reklama nego glavnog teksta i sadržaja. U tom pravcu ide i najnovija izmena o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu, tako da su stranice koje su poštovale praksu koju smo odavno preporučivali, sada profitirale. Ovakvi efekti sa zadrškom se mogu pojaviti i nakon godinu dana. Naravno, ne treba se oslanjati na njih sa sigurnošću, ali su uvek dobrodošli.

Najnovije ozbiljne promene u Google algoritmu, i još prilagođavanja za sve koji rade optimizaciju sajtova za Google. Zvanično je objavljeno da je u algoritmu za rangiranje sada ozbiljniji faktor i količina reklama na sajtu. Stranice na kojima se u “above the fold”, dakle u vidnom prvom ekranu bez skrolovanja, nalazi previše reklama, biće rangirane lošije. Nije objašnjeno šta konkretno znači “previše reklama” ali je svakako manje reklama bolje. Preciznije, “manje” se odnosi na iskorišćeni prostor a ne na broj reklama. Dakle, 2 banera od po 100×100 piksela su bolja od jednog banera veličine 800×300 piksela. Pomenuto je, takođe, da će  biti problem kada reklame ometaju posetioca u čitanju glavnog sadržaja strane, kada zbog reklama glavni tekst nije dovoljno uočljiv. Ovo je u skladu sa korisničkim iskustvom, koje je već duže vreme deo SEO optimizacije. Bez reklama, naravno, najbolje je za SEO. Procene Googla su da će ovo negativno uticati na oko 1% pretraga, mada bi svi koji se bave optimizacijom trebali da obrate pažnju na ovaj faktor.
Above the fold, prvi vidljiv deo ekrana je takođe relativan pojam. Pri rezoluciji 800×600 u pitanju su gornjih 600 piksela. Kod rezolucije 1280×1024 to je prvih 1024 px.

U svakom slučaju ovo je još jedna od izmena koja odgovara sajtovima firmi. Sajtovi koji se sami izdržavaju od reklama mogu imati probleme, međutim, kod sajtova firmi uglavnom nema reklama, i oni neće biti pogođeni. Čak će u nekim slučajevima biti i u maloj prednosti, jer se za mnoge pojmove na prvoj Google strani pojavljuju razni mali portali, forumi i ostali koji kao izvor prihgoda imaju reklame.

Šta raditi ukoliko vaš sajt može biti pogođen ovim promenama? Kako prilagoditi sajt novim SEO pravilima?

• Reklame svesti na minimum.
• Ukoliko je moguće, premestiti reklame sa vrha na kraj teksta, na donji deo stranice.
• Neka reklame budu uočljive, da ne bude zabune šta je reklama a šta glavni tekst.
• Ukoliko imate Adsense ili neke slične reklamne boksove, koristite različit font I boju fonta u odnosu na tekst stranice.
• Ukoliko imate banere, neka se razlikuju od osnovnih slika koje su sastavni deo stranice, dimenzijama pre svega.

foto: Tomislav Domes

Jedan od prvih koraka kada se kreće sa SEO optimizacijom sajta je utvrditi ciljnu grupu. Danas, kada Google ne prikazuje iste rezultate svim korisnicima, ovaj korak postaje veoma bitan. 1000 nasumičnih poseta sajtu znače manje od 100 kvalitetnih, ciljanih. Ukoliko ovo ne odradimo kako treba, gubićemo vreme i novac optimizacijom za sve i svakoga, gubeći iz vida kvalitet posetioca i konačni cilj: da sajt dobija posete koje će mu se isplatiti. Zato najpre određujemo ciljnu grupu i to u više pravaca.

SEO ciljanje geografske lokacije

Ukoliko je cilj sajta prodaja nekog određenog nproizvoda, a isporuka se vrši samo u Srbiji, onda radimo optimizaciju sa akcentom na Srbiju. Nije bitno kako se sajt kotira u Austriji i Americi, jer vlasniku sajta pozicije i posete van zemlje ne donose korist (osim nešto malo indirektne). Dakle, svu svoju energiju usmeravamo na cilj da se sajt što bolje kotira kada neko iz Srbije u Googlu traži proizvod.

Ciljanje po polu

Google ne vidi ko sedi iza računara dok ukucava neki pojam, ali zna koje sajtove je ta osoba pregledavala, kome i od koga prima mejlove, na kakvim forumima učestvuje, koje slike pregledava na Flickru, kakav video je gledala na Youtube. Na sve ovo treba misliti i prilikom optimizacije sajta. Recimo da je sajt za koji radimo SEO orjentisan na žensku publiku, bavi se šminkom i frizurama. Google dobro zna da su posetioci takvih sajtova zainteresovani i za modu. Iz tog razloga, dobro je link building kampanju graditi sa akcentom na slične teme, koje interesuju posetioce ženskog pola.

Ciljanje optimizacije po interesovanju

Sajt je o rukometu. Posetioci koje interesuje rukomet, uglavnom vole i košarku i fudbal. Rad na off-line optimizaciji usmeravamo i na ostale sportove. Ako je sajt o automobilima, logično je da imamo u vidu slična interesovanja (motore, formulu 1, …). Ne gubimo vreme povezivanjem sa sajtovima o računarima ili ekonomiji.

Nespecifična ciljanja

Linux ili Windows. Malo je broj ovih sajtova ali kada se desi situacija može i operativni sistem odlučivati ciljnu grupu.
Početnici ili napredni u nekoj oblasti. Ovo je relativno češća pojava ali se razlikuje po oblastima, i vezano je uglavnom za listu širih ključnih reči koje se mogu pretraživati, i po kojima se može ciljati poseta.

Ciljanje po (dodati po potrebi)

Svaki sajt je specifičan slučaj, tako da se lista raznih ciljanja može prilagođavati prema potrebi. Osnovna ideja je da se ne gađa široko već uže, tako da se vreme koje se upotrebi na optimizaciju iskoristi što efektnije. I time dobiju najbolji rezultati.

Prilikom provere koliko linkova prema vašem sajtu postoji na internetu, koriste se razni alati. Nekada je to samo jedna funkcija na nekom SEO sajtu, dok postoje i sajtovi specijalizovani samo za prikazivanje i analizu backlinkova. Međutim, nijednim alatom nije moguće utvrditi tačan broj linkova prema sajtu. Takođe, svi ovi alati daju različite rezultate. Zašto je to tako?

Kada neko postavi link prema vašem sajtu, bilo da je to na forumu, blogu, na svom sajtu, Fejsbuku, ili bilo gde, on je naravno odmah “živ” i aktivan. Međutim, tog trenutka neće se još uvek videti ni u jednom alatu za proveru, i vremenom će početi da se prikazuje u jednom po jednom. U nekim nikada. Zašto različiti alati u istom trenutku prikazuju različit broj linkova prema jednoj stranici za koju radimo SEO optimizaciju?
Alati se razlikuju po više osnova:

Najpre, postoje oni koji imaju svoju bazu, i oni koji koriste baze drugih. Ovi prvi prave svoje baze sajtova, tačnije stranica na internetu, prate linkove sa svih tih stranica, tako dolaze do novih strana koje ubacuju u bazu. Ovo je uprošćen princip po kojem rade, naravno u praksi je znatno komplikovanije. Međutim, suština je da oni prikazuju samo linkove koje imaju u svojim bazama već primećene i zabeležene. U tu grupu spadaju Opensiteexplorer, Blekko, Alexa, Google Webmasters Tools (gde se mogu videti linkovi samo prema stranicama vaših sajtova), Yahoo site explorer je bio dobar dok je radio, … Naravno da svi oni ne pronalaze nove sajtove i linkove istom brzinom, tempom. Druga grupa alata koristi baze ovih prvih, u slučaju da postoji tzv API, ili imaju dogovor sa nekim od njih.

Druga razlika je u tome da li gledaju kvalitet linkova ili beleže svaki. Neki alati imaju algoritam koji prepoznaje manje kvalitetne linkove i takve ne beleže u bazu. Otud se mogu razlikovati rezultati dva alata kod kojih je sve ostalo isto.

Dalje, razlika može biti i u tome što neki alati ne pamte i ne prate no-follow linkove. Dakle, strogo se drže pravila no-follow atributa koji govori spajderima da taj link ne treba ispratiti.

Neki alati beleže linkove sa društvenih mreža a neki ne. Takođe, razlika u ovom delu može biti i u konkretnom društvenom sajtu (recimo prate se linkovi sa Twittera a ne i sa Fejsbuka), broju linkova koji se prati sa jednog profila, da li se prate linkovi iz recimo tvitova ili sa tweeter profila, i još mnogo toga.

Sve ovo su samo najbitnije razlike a ima ih još mnogo. U svakom slučaju, suština praćenja linkova je u velikom broju slučajeva da vidimo da li Google zna za taj link. To ne možemo saznati stoprocentno ni jednim alatom, čak ni uz pomoć Webmasters tools. Mada, korišćenje kombinacije par alata može pomoći u SEO radu na linkovima.

Jedna od funkcija koju Google Adwords tool ima, a koja koristi pri SEO optimizaciji sajta, je i prikaz relevantnih izraza za glavni traženi. Recimo, za izraz “web dizajn”, ovaj alat daje gomilu relevantnih (web dizajn Srbija, web dizajn forum, web dizajner, website builder, …). Izrazi koji mogu dati ideju o čemu sve da se piše u tekstu na stranici a da to bude relevantno, lista ideja za novu stranicu na sajtu, i slično.

Međutim, šta raditi kada nam je glavni izraz vezan za užu geografsku lokaciju? Kada tražimo recimo “web dizajn Jagodina”? Broj tih pretraga  je manji od 10, i jedini polu-relevantan izraz koji dobijamo je “web dizajn Novi sad” (što i nije od pomoći za temu sajta/stranice koju optimizujemo. Ili umesto Jagodine – Kragujevac. Globalno 36 upita mesečno, lokalno 22. I u idejama za slične izraze jedino “web dizajn Nis”. Rešenje u takvim slučajevima je da ponovimo istu delatnost/proizvod/štaveć sa širom geografskom lokacijom. U ovom slučaju “web dizajn Beograd”. Tu već dobijamo gomilu korisnih, relevantnih ideja: web dizajn studio, izrada internet prezentacija, web dizajn cene, izrada web sajta Srbija, … Isti ili slični izrazi su relevantni i za Jagodinu i za Kragujevac, samo je broj pretraga manji pa ih Adwords zato nije prikazao. Svakako se ove ideje, za Beograd (ili Srbija) mogu iskoristiti za sve manje gradove.

Primer naravno važi i za sve druge izraze različite tematike, i za bilo koju državu u svetu.

Ne koristim softvere za spamovanje komentarima po blogovima pa ne znam detalje sa te druge strane, ali na raznim blogovima koje uređujem primećujem novu verziju pokušaja komentarisanja. U pitanju su komentari sa linkovima prema stranim sajtovima (uglavnom ruskim), sa stranim imenima (uglavnom američkim), ali sa tekstom na srpskom jeziku. Tekstovi su sada relevantni za sadržaj posta a ne neke random rečenice kao ranije. Bar na neki način relevantni, mada ne potpuno. I nije u pitanju prevod sa Google Translate, rečenice su smislene, uglavnom bez gramatičkih grešaka. Otkud strancima takvi komentari?

primer prvi

Na ovom blogu, na post o Veselinki Jevrosimović, SEO i punom imenu i prezimenu ostavljen je komentar

Trudio sam se da SEO optimizacija bude ispravna da bi se što bolje pozicionirali na pretraživaču

Link je prema  nekom ruskom direktorijumu na subdomeni.

Pretragom teksta komentara, primetio sam da je rečenica preuzeta sa Vlalukin bloga.

primer drugi

Na post o engleskim Google rezultatima ostavljen je komentar

Ovaj tekst objavljen je okviru projekta 365lepihdana koji predstavlja akciju za koju smatram da je veoma lepa i da se trudi sve da nas podseti na male stvari koje ulepšavaju svakodnevnicu.

Link ponovo ka ruskom direktorijumu, a tekst komentara preuzeta rečenica sa bloga Anje Stanišić.

primer treći

Na post o pretraživačima i kupovini ostavljen je komentar

A tekst, o blogovima, za mene je teški flashback, jer sam vjerovao da smo tu priču završili još tamo 2007.

Link prema nekom trećem ruskom direktorijumu, a tekst preuzet sa Netokracije.

I tako redom, isti princip na gomili pokušaja.

Imena koja su korišćena za ove komentare su Justin Ryder, Jada Rakoseum, Madison Vosakalo, Molly Tenapsol (otud to ime u naslovu, uz spam internacionalu) i druga, originalna.

Očigledno je u pitanju softver koji prepoznaje jezik, i onda skrepuje rečenicu sa drugih blogova na tom jeziku, gledajući da se poklopi bar jedna reč na oba bloga radi koliko toliko relevantnosti komentara.

Napravili smo naš prvi SEO alat i postavili ga ovde na sajt tako da svi mogu da ga koriste. U pitanju je

alat za brojanje karaktera.

Pri radu na optimizaciji sajta, često se ukazuje potreba za  utvrđivanjem koliko karaktera neki tekst sadrži. Nekada želimo da utvrdimo dužinu title taga, ili dužinu description taga. Kada upisujemo sajt u direktorijume, kod mnogih je opis sajta ograničen minimalnim i maksimalnim brojem karaktera. Evo alata koji možete koristiti, a koji radi i sa našim slovima (obzirom da neki od sličnih alata na internetu rade dobro samo sa engleskim slovima dok naša slova broje duplo).

foto: Annie Pilon

Digg i Reddit su sajtovi koji se koriste u optimizaciji, prilikom rada na linkovima direktno i indirektno, ali su korisni i kao donosioci poseta. Statcounter, koji se bavi praćenjem statistika poseta sajtovima uradio je uporedne preglede poseta sajtovima koje su dolazile sa Digga i Reddita kao referala. Evo grafikona za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, i  poređenja radi, za Ameriku. U globalu, Reddit postaje dosta popularniji od Digga, što nije bio slučaj u prošlosti. Na grafikonima je kao 100% uzet ukupan broj poseta koje su dolazile sa ova dva sajta. Podaci mogu biti korisni za SEO lokalnih sajtova.