SEO (optimizacija sajta za Google) očigledno postaje sve poznatija i sve popularnija veština. kako se širi saznanje o toj oblasti, raste i potražnja za SEO uslugama, pa time raste i broj ljudi koji nude rad na optimizaciji sajtova. Međutim, SEO je oblast koja se ne uči za mesec dana i manje, neophodno je ozbiljno višegodišnje iskustvo. I tu se za kvazi-stručnjake pojavljuje problem. Šta da napišu na svom sajtu o SEO optimizaciji? Kako da smisle stručni tekst u kojem opisuju šta nude kad znaju tako malo o tome? Pa naravno, ukrašće tekst sa nekog od sajtova koji pišemo mi koji se optimizacijom za Google bavimo godinama.

Nekada, pre godinu-dve, naletao sam povremeno na svoje tekstove koje je neko ukrao i objavio kao svoje. To se dešavalo sporadično, pa i nisam obraćao mnogo pažnje. Čak mi je bilo i interesantno. Međutim, sada je ta pojava prevršila svaku meru. Svakih par nedelja pronađem neki od svojih SEO tekstova na nekom blogu, sajtu, forumu. Ima tu malih, neozbiljnih blogova, ali ima i sajtova koji se ozbiljno predstavljaju i nude svoje SEO usluge. Većina takvih stranica sa ukradenih sadržajem i ne opstane dugo u Google indeksu, neke i ne dođu u razmatranje za bilo kakvu poziciju na Googlu, jer nije dovoljno samo iskopirati tekst i dobro se kotirati na Googlu. Naprotiv, vremenom Google sve bolje rangira originalni sadržaj, i dobro zna da prepozna šta je original a šta kopija. Ali SEO amateri to naravno ne znaju.

Evo samo nekoliko primera krađa sadržaja sa ovog bloga.

Ovaj “SEO stručnjak” osim web dizajna, nudi i usluge SEO optimizacije. Međutim, na stranici o SEO očigledno mu je bila potrebna pomoć nekog iskusnijeg, te je ukrao deo teksta sa mog bloga (obeleženo plavom bojom). Deo ostatka teksta, kako vidim je takođe iskopiran sa sajta jednog od mojih kolega.

Ovi su recimo čak 5 mojih tekstova jednostavno iskopirali sa mog bloga i postavili na svoj sajt. Ispod jednog od tih pet, su doduše postavili adresu sa koje su iskopirali (bez aktivnog linka) a na ostalih 4 ni toga nema. Zanimljivo je inače, da kod njih u desnom sidebaru kao partner stoji moj kolega koji nema problema sa kotiranjem na Googlu, nalazi se u vrhu prve strane.

Ovde je sajt koji između ostalog nudi i usluge SEO optimizacije sajtova, uzeo dva pasusa i sliku iz moje analize o korišćenju slova DJ prilikom pretraživanja na Googlu.

Evo i jednog veoma neprikladnog mesta za SEO sadržaj. Usamljeni SEO tekst, deo mog teksta o promenama u Google Webmasters tools, na sajtu za upoznavanje. Da li je u pitanju neki naivni eksperiment ili pokušaj obaranja mojih pozicija na Googlu, ne znam. Ali u footeru im stoji link prema agenciji koja im je radila web dizajn a koja se takođe bavi SEO optimizacijom.

Još jedan nerelevantan: Frizerski i kozmetički salon, na sajtu ima tri stranice o SEO uslugama. Jedna od te tri strane iskopiran tekst sa ovog bloga, o uticaju korišćenja WWW na SEO.

One koji su kopirali ili skrepovali moje tekstove ali su ostavljali link prema sadržaju neću ovde da pominjem. Mada nije u redu ni da se iskopira baš celi tekst iako se linkuje, ali je to već neka druga tema.

NETexponent, LLC, agencija iz New Yorka, četvrti put je uradila veliku anketu vlasnika sajtova koji se bave reklamiranjem i prodajom proizvoda i usluga preko interneta, kao affiliate parneri neke od velikih mreža. Anketirano je 7.279 ljudi širom sveta. Pitanja su vezana za SEO optimizaciju ali i za klasične internet reklame, e-mail marketing, društvene mreže poput Facebooka i Twittera, pa i za uspešnost poslovanja (zarada, broj zapošljenih, softvere koji se koriste i slično). Anketirani su partneri sledećih mreža: PJ, BuyAT, Shock wave, CJ, Rextopia, Revenue, JebCommerce, LinkShare, ShareAsale, Ice, Netx, Google, Ebay, Offers, Media Trust, The Search Monitor.

Evo šta se može saznati iz rezultata ankete:

84% njih prodaje proizvode drugih firmi, 10% svoje, 6% je kombinacija.
Populacija koja se najviše bavi ovim poslom je između 25 i 34 godina (31.5%).
Otprilike polovina zarađuje manje od $10.000 godišnje na ovaj način, a polovina više.
2.7% zaradi više od $400.000 godišnje.
Najveći broj nudi proizvode (ili usluge) 2 do 5 različitih firmi.
2.200 njih je saznalo za nove aff programe pretragom na Google, Yahoo, …
74.1% izjavljuje da se na njihovim sajtovima radi SEO optimizacija.
Na pitanje “Kako obezbeđujete posete sajtu”, najveću broj (3.100) odgovara sa “SEO”. Slede Facebook (2.800), Twitter (2.200), baneri (1.800), e-mail marketing (1.600), PPC (1.400), …

Pre gotovo šest meseci pisao sam o tome koliko se razlikuju rezultati u različitim brauzerima na istom računaru. Sada se priča u svetu internet profesionalaca nekako opet aktuelizuje. Dosta je novih analiza, mišljenja o sve manjem značaju merenja pozicija na Googlu jer se sve više razlikuju od korisnika do korisnika. U Google webmasters tools, lako se može uočiti taj trend. Za određeni upit u pretrazi, možemo videti na kojim se sve pozicijama sajt pojavljuje. Doduše, vidimo prikazivanje sajta a ne pojedinačne stranice, tako da se često dešava da vidimo prikaze nekoliko stranica sa našeg sajta, ali generalni trend se uočava.

Evo primera jednog od sajtova koji pratim, za određeni upit za koji se u rezultatima pojavljuju dve stranice:

 Evidentno je da se u velikom procentu sajt pojavljuje kao prvi, ali nekima se prikaže i kao drugi, treći, ili četvrti. U nekom broju slučajeva, pojavi se čak i na trećoj strani rezultata (doduše, to je uglavnom druga od dve stranice koje Google prikazuje za taj upit).

Evo drugog primera, sa tri stranice za isti upit:

Tu je prosek treće mesto na prvoj strani, ali je variranje mnogo veće. Od prvog mesta do treće strane, sa velikom frekvencijom pojavljivanja na 3, 4, 5 mestu i od 6 do 10 mesta prve strane.

Jon Henshaw, jedan od osnivača Raven tools, u sklopu intervjua za SEO book govori o tome da je tendencija da se SEO alati sve manje orjetišu na praćenje pozicija na Googlu, i da umesto toga počinju sve više da prate posete koje sajtovi dobijaju sa Googla. U krajnjoj liniji, to je i mnogo važnije za vlasnike sajtova. Koliko poseta dobijaju sa Googla. Raven tools se kreće u tom pravcu.

Bruce Clay kaže da merenje pozicije na Googlu više nije alat kojim se meri uspešnost SEO rada. Umesto proste pozicije sada se meri broj poseta sa Googla, bounce rate, sa koje geografske lokacije dolaze posete, konverzije, i još mnogo drugih korisnih pokazatelja. Evo videa od pre dve godine, koji je još uvek aktuelan, a u kom Bruce govori na tu temu:

Tom Schmitz, u novom članku za Search engine land takođe piše o tome da je pitanje “Na kojoj sam poziciji na Googlu” sada već besmisleno. Pozicija ima smisla ako postoji konzistentnost. A toga danas više nema.

Najbolja frekvencija rada na optimizaciji sajta jeste kontinuirani rad (linkovati tekst o kontinuiranom radu). Međutim, ukoliko se prave pauze, recimo SEO optimizacija se radi dva meseca pa se pauzira par meseci, pojavljuje se u manjoj ili većoj meri efekat zadrške. O čemu se radi?

Kada kažem “efekat zadrške” mislim na pozitivne efekte SEO rada koji se pojavljuju kasnije, nekada i mesec-dva nakon konkretnog rada. Dakle, u slučaju koji sam naveo, u toku ta dva meseca rada vidi se pomak na bolje u pozicijama na Googlu i u broju poseta sajtu koje dolaze sa pretraživača. Nakon tog perioda, u fazi pauze, takođe se može videti neki pomak. On je obično više skokovit nego kontinuiran, još manje je predvidljiv nego u periodu rada, ali se uglavnom pojavljuje. Zašto je to tako?

Najpre, dosta linkova koje postavimo u link building delu rada, Google neće videti odmah već nakon nekog perioda. Taj period uglavnom zavisi od toga kojom frekvencijom Google bot obilazi sajt na kojem smo ostavili link. Kada sledeći put bude obišao tu stranicu, primetiće i link i tada “dati poen” našoj, linkovanoj strani.

Kada odradimo neki dobar “link mamac”, cilj je da se ljudi zainteresuju i da sami linkuju stranicu na svojim blogovima, da dele na društvenim mrežama, pominju naš sajt na forumima. Taj proces traje i nikada se ne zna kada će neko uočiti naš mamac i podeliti ga na webu.

Stranice na kojima smo postavili linkove imaju svoju specifičnu težinu svaka za sebe. Samim tim i jačina linka zavisi od jačine tih stranica. Nekada se desi da neka od tih stranica dobije bum kroz mesec-dva, recimo bila je nova, još nedovoljno popularna i link sa nje je bio slab. Onda, nakon mesec dana odjednom se ta stranica probije na prvu stranu Digga, ljudi masovno počnu da je dele, linkuju prema njoj, i ona znatno ojača. Tada i naš link postaje jači, a sve to se dešava u periodu kada pauziramo sa konkretnim radom na optimizaciji sajta.

Zbog ovih navedenih situacija, vremenom i naš sajt jača. Generalno, kao sajt, kao i pojedinačne stranice. Samim tim, poboljšavaju se i pozicije kako stranica koje su nam primarne, tako i sekundarne, na koje nismo posebno obraćali pažnju tokom rada. Takođe, u tom procesu sajt se pojavljuje u pretragama i za nepredviđene “ključne reči dugog repa” i povećava se broj poseta sajtu sa Googla i ostalih pretraživača.

Tu su i stalne izmene Gopogle algoritma za rangiranje stranica. Ukoliko se naš rad zasniva na naprednim tehnikama, poštujući sva pravila dobre optimizacije, i ako koristimo kombinaciju iskustva i intuicije, dešava se da preduhitrimo promenu algoritma. Tada se naša praksa po kojoj radimo poklopi sa novim izmenama i naš sajt profitira. Ovo se često dešava sa takozvanim korisničkim iskustvom. Ono što je dobro za korisnika je dobro za SEO. Tako zvanično kaže Google. Međutim, nisu svi faktori koji se mogu izmeriti a vezani su za korisnika uzeti u obzir. Zato Google stalno dodaje nove i menja stare faktore u algoritmu. Recimo, preporuka naše agencije, Altiona, je oduvek bila da se na stranici nikad ne pojavljuje više reklama nego glavnog teksta i sadržaja. U tom pravcu ide i najnovija izmena o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu, tako da su stranice koje su poštovale praksu koju smo odavno preporučivali, sada profitirale. Ovakvi efekti sa zadrškom se mogu pojaviti i nakon godinu dana. Naravno, ne treba se oslanjati na njih sa sigurnošću, ali su uvek dobrodošli.

Jedan od prvih koraka kada se kreće sa SEO optimizacijom sajta je utvrditi ciljnu grupu. Danas, kada Google ne prikazuje iste rezultate svim korisnicima, ovaj korak postaje veoma bitan. 1000 nasumičnih poseta sajtu znače manje od 100 kvalitetnih, ciljanih. Ukoliko ovo ne odradimo kako treba, gubićemo vreme i novac optimizacijom za sve i svakoga, gubeći iz vida kvalitet posetioca i konačni cilj: da sajt dobija posete koje će mu se isplatiti. Zato najpre određujemo ciljnu grupu i to u više pravaca.

SEO ciljanje geografske lokacije

Ukoliko je cilj sajta prodaja nekog određenog nproizvoda, a isporuka se vrši samo u Srbiji, onda radimo optimizaciju sa akcentom na Srbiju. Nije bitno kako se sajt kotira u Austriji i Americi, jer vlasniku sajta pozicije i posete van zemlje ne donose korist (osim nešto malo indirektne). Dakle, svu svoju energiju usmeravamo na cilj da se sajt što bolje kotira kada neko iz Srbije u Googlu traži proizvod.

Ciljanje po polu

Google ne vidi ko sedi iza računara dok ukucava neki pojam, ali zna koje sajtove je ta osoba pregledavala, kome i od koga prima mejlove, na kakvim forumima učestvuje, koje slike pregledava na Flickru, kakav video je gledala na Youtube. Na sve ovo treba misliti i prilikom optimizacije sajta. Recimo da je sajt za koji radimo SEO orjentisan na žensku publiku, bavi se šminkom i frizurama. Google dobro zna da su posetioci takvih sajtova zainteresovani i za modu. Iz tog razloga, dobro je link building kampanju graditi sa akcentom na slične teme, koje interesuju posetioce ženskog pola.

Ciljanje optimizacije po interesovanju

Sajt je o rukometu. Posetioci koje interesuje rukomet, uglavnom vole i košarku i fudbal. Rad na off-line optimizaciji usmeravamo i na ostale sportove. Ako je sajt o automobilima, logično je da imamo u vidu slična interesovanja (motore, formulu 1, …). Ne gubimo vreme povezivanjem sa sajtovima o računarima ili ekonomiji.

Nespecifična ciljanja

Linux ili Windows. Malo je broj ovih sajtova ali kada se desi situacija može i operativni sistem odlučivati ciljnu grupu.
Početnici ili napredni u nekoj oblasti. Ovo je relativno češća pojava ali se razlikuje po oblastima, i vezano je uglavnom za listu širih ključnih reči koje se mogu pretraživati, i po kojima se može ciljati poseta.

Ciljanje po (dodati po potrebi)

Svaki sajt je specifičan slučaj, tako da se lista raznih ciljanja može prilagođavati prema potrebi. Osnovna ideja je da se ne gađa široko već uže, tako da se vreme koje se upotrebi na optimizaciju iskoristi što efektnije. I time dobiju najbolji rezultati.

Napravili smo naš prvi SEO alat i postavili ga ovde na sajt tako da svi mogu da ga koriste. U pitanju je

alat za brojanje karaktera.

Pri radu na optimizaciji sajta, često se ukazuje potreba za  utvrđivanjem koliko karaktera neki tekst sadrži. Nekada želimo da utvrdimo dužinu title taga, ili dužinu description taga. Kada upisujemo sajt u direktorijume, kod mnogih je opis sajta ograničen minimalnim i maksimalnim brojem karaktera. Evo alata koji možete koristiti, a koji radi i sa našim slovima (obzirom da neki od sličnih alata na internetu rade dobro samo sa engleskim slovima dok naša slova broje duplo).

foto: Annie Pilon

Nailazio sam na par situacija gde ljudi imaju problem sa Googlom kada im je ime veoma slično imenu neke poznate ličnosti. Recimo da se zovete Veselinka Jevrosimović. Ili Ljubisav Samardžić. I imate profil na Facebooku, eventualno i svoj sajt. Kada neko pretražuje vaše ime i prezime, pokušavajući da nađe vaš profil, Google će prikazati “Da li ste mislili (i ime poznate ličnosti sa sličnim imenom i prezimenom, u ova dva slučaja Veselin Jevrosimović i Ljubiša Samardžić)” iznad rezultata. Ili još gore, prikazati samo rezultate za tu drugu osobu, ignorišući vaš profil i sajt. A vama je neophodno da se pojavite u rezultatima kako bi vas pronašli potencijalni klijenti jer ste, recimo, advokat. Ovo se dešava jer se vaše konkretno ime i prezime, u kombinaciji, pominje na veoma malo mesta na internetu. Za razliku od poznate ličnosti koja se pominje na stotinama hiljada različitih stranica. Teško je, naravno, stići tu brojku, ali često nije ni neophodno. Mada jeste neophodno najpre otvoriti profile na svim većim društvenim mrežama, sa istom kombinacijom imena i prezimena. Facebook, Linkedin, Twitter, Google +, … Profile na što više foruma, gde će korisničko ime biti puno ime i prezime. Potruditi se da se na što više mesta na internetu pomene vaše ime i prezime: U twitovima, na blogovima, ako je moguće i u vestima. Biti aktivan na svim tim nalozima koje otvorite. Povezati naloge međusobno, gde god je to moguće. Nema Twitter samo profil stranicu, svaki twit ima stranicu, takođe. Nije na Linkedinu samo profil stranica, imaju je i diskusije, osvežavanja, vesti, … Na forumima, svaka tema, svaki post ima svoju stranicu. Adekvatnom aktivnošću na svim pomenutim mestima na internetu, i na još ponekim na kojima se ukaže prilika, dobija se sve veći broj stranica koje Google indeksira a na kojima se pominje Veselinka Jevrosimović, ili Ljubisav Samardžić. I vremenom, Google ljude neće pitati Da li su mislili na, već će im prikazati rezultate o vama.

Optimizacija sajta je na zvaničnom Bing blogu sve zastupljenija. Saveti, predlozi, uputstva. Evo 20 zvaničnih saveta kako dobro optimizovati sajt za Bing, izvedenih iz nekoliko postova na njihovom blogu:

• Koristite XML sitemaps sa što manje grešaka (loših URL-ova i slično)
• Jasna navigacija
• Dobro je da URLovi sadrže ključnu reč, da budu bez varijabli sesija i docID-ja.
• Koristite robots.txt fajl
• Osim spoljašnjih linkova, koristite i unutrašnje linkovanje 
• HTML sajtmape mogu pomoći
• Dobro isplanirajte hijerarhiju stranica
• Izbegavajte da pravite linkove i sadržaj u flešu
• Title tag treba imati oko 65 karaktera
• Meta description može biti duži
• Ne gubite mnogo vremena oko toga da li je h1 vredniji ili alt. Još vredniji je sadržaj
• Linkovi koji se prodaju u paketima gotovo da ne vrede apsolutno ništa
• Dobro je imati RSS feed
• Schema protokol pomaže da Bing shvati o čemu je stranica
• Budite prisutni na društvenim mrežama
• Neka vam sadržaj bude originalan
• Kombinujte slike sa tekstom
• Pročitajte tekst nekoliko puta pre nego ga objavite. ispravite gramatičke i greške u spelovanju
• Ako koristite video na stranici, nemojte da predugo traje
• Ako je tekst prevelik, bolje je da ga rasporedite na dve odvojene strane

Foto: BTO Educational

Prilikom pretraživanja interneta u potrazi za SEO optimizacijom sajtova može se naići na gotove SEO pakete, usluge optimizacije koje su gotovo ekspresne, usluga se dobija u roku od par dana. Ovakvi paketi se najčešće nalaze na tržištu za englesko govorno područje, ali mogu se naći i u našem regionu. U paketima obično je takstativno nabrojano nekoliko stavki koje će SEO agencija ili pojedinac odraditi za klijenta. Obzirom da klijenti nisu upoznati sa detaljima i novostima iz sveta optimizacije za Google, u velikom broju slučajeva mogu učiniti medveđu uslugu svom sajtu. Da, dobijaju uslugu po niskoj cenu, dobijaju veliki broj linkova i slično, i ne čekaju mesec, dva, tri, već samo nedelju dana. Međutim, zašto ovo može biti bez efekta, sa kratkim efektom, ili čak loše za sajt? 

Submitovanje na 50, 100, 200 pretraživača

Potpuno beznačajno, naročito za srpsko govorno područje. U tih 100 pretraživača ulazi gomila iz Indije, Japana, Australije koji se kod nas uopšte ne koriste. Za ovih nekoliko velikih (Google, Yahoo, Bing) submitovanje nije ni potrebno ako se optimizacija radi kvalitetno. Dakle, stavka koja fascinira brojkom ali nema nikakve koristi.

200 article submita

Ovi tzv “article” sajtovi su sajtovi gde ljudi ostavljaju članke na razne teme, uglavnom u samom članku postave link prema sajtu za koji rade optimizaciju. Isti članak se postavlja na stotine različitih mesta. Prvo, articles sajtovi imaju gotovo nikakav autoritet danas. Imali su pre nekoliko godina, ali više ne. Drugo, članci koji se objavljuju mahom su na engleskom jeziku. U takvom okruženju, Google neće vaš sajt povezati sa Srbijom. Ranije je korist bila i u tome što mnogi blogovi i automatizovani sajtovi preuzimaju tekstove sa ovih sajtova tako da time preuzimaju i linkove. Međutim, kvalitet tih automatizovanih sajtova je još niži od articles sajtova tako da 100 takvih linkova može vredeti kao jedan običan kvalitetan link. Drugo, Google se sve teže vara i on vidi da je ovo rađeno automatski, tako da u najboljem slučaju može da ne vrednuje ove linkove uopšte. Ako kupac paketa ima manje sreće, Google može sajt za koji se radi SEO svrstati u spamerski i baciti ga ko zna gde u rezultatima.

Gomila linkova sa sajtova koji imaju visoki PR

Visoki PR u ovom slučaju obično imaju naslovne strane ovih sajtova, a ne stranice na kojima će se naći linkovi. Nekada je ovo samo atraktivno izrečeno da će se link pojaviti na Facebooku, Twitteru i sličnim sajtovima, na nečijem zidu ili fan stranici. Što jeste dobro ali ne na bilo kojoj fan stranici, ne u bilo čijem twitu. Kada se radi automatski, što brže i što više, retko se vodi računa o kvalitetu.

Link sa 50 društvenih mreža

Društvene mreže su danas veoma bitne za SEO, ali i taj deo se ne može raditi za svaki sajt na isti način. Kada se ide ovako u paketu, na istih 50 ili 100 društvenih mreža za bilo koji sajt, desiće se da lokalni sajt o turizmu koji je namenjen posetiocima iz Srbije dobije 50 profila u društvenim mrežama na engleskom jeziku, o automobilima, slatkišima, parfemima. Sa lokalnih društvenih mreža namenjenih samo Irskoj ili Novom Zelandu. I opet, ili nikakav efekat, ili kratkotrajni (dešava se da sajt poboljša pozicije na Googlu par nedelja pa padne dublje nego što je bio pre) ili se sajt svrsta u kategoriju “spam” kod velikog Googla.

Ima još različitih stavki na koje se može naići, ali suština je ista. Uglavnom se radi automatski, za sve sajtove isto. Tehnikama koje su se koristile pre 5 ili 10 godina. Uglavnom se to radi softverski i zato ovakvi paketi i jesu jeftini. oduzmu samo par sati vremena. A nakon ovakvog eksperimenta, još teže je zaista i dugoročno postaviti sajt na noge kako bi dobijao ciljane posete sa Googla i imao prave koristi za vlasnika.

Šta je to keyword? Ili keywords? Često je pitanje od ljudi koji počinju sa optimizacijom sajtova ili ulaze u tu problematiku jer im je potreban SEO. Keyword je ključna reč. Dakle, reči koje su bitne za suštinu sajta, čime se sajt bavi, o čemu je reč. Ako je u pitanju sajt firme, logično je da su ključne reči (keywords) ime firme, grad gde se nalazi, delatnost, proizvodi, usluge koje se pružaju, … Prilikom optimizacije za pretraživače najpre se radi analiza ključnih reči, da se vidi koje bi najviše odgovarale sajtu, koje se i koliko traže, treba li malo modifikovati tekstove na sajtu da odgovaraju izabranim ključnim rečima, uskladiti tagove i ostatak koda sa njima i slično.
Vezano za keywords, pojavljuje se i izraz keyphrase. Ključna fraza ili izraz. Isto što i keyword samo kada se sastoji iz više reči. Recimo “izrada sajtova”, “kupovina stana”, … Reč keyphrase se ređe koristi jer mnogi i tu varijantu nazivaju keyword. U kodu sajta takođe i ključni izrazi spadaju pod “meta keywords” tako da je verovatno i to jedan od razloga da se ta reč koristi u obe situacije.