U drugom krugu predsedničkih izbora su Boris Tadić i Toma Nikolić. Kako njih dvojica stoje na Googlu? Da li je neko iz njihovih timova mislio o Googlu i SEO optimizaciji za pretraživače? Šta se pojavljuje na prvoj strani kada se pretražuju njihova imena? Cilj dobre SEO optimizacije za brend, u ovom slučaju za ime i prezime kandidata, je da se kontroliše što više rezultata na prvoj strani. Što više „naših“ rezultata se pojavljuje među prvih 10, to je manja mogućnost da se neki negativni po nas rezultat pojavi u vrhu.

Boris Tadić na Googlu

Ako pretražujemo ime i prezime ovog kandidata, na prvoj strani se prikazuju samo 3 rezultata koja njegov tim može da kontroliše. Stranački sajt, sajt Predsednika Republike, i zvanična Facebook strana. Ostalo su dva rezultata sa Wikipedije, nekoliko sa sajtova vesti (Blic, Vesti.rs, Vesti Online, S Media, B92) i jedan rezultat je tema sa ForumPolitika u kojoj se negativno govori o Tadiću.

Među rezultatima su i tri Youtube videa, sva tri pozitivna po Tadića.

Toma Nikolić na Googlu

Za pretragu ovog kandidata za predsednika, situacija je nešto lošija. Dva rezultata su pod kontrolom njegovog izbornog štaba (dve strane sa zvaničnog stranačkog sajta). Ostatak rezultata su dve strane sa Wikipedije, nekoliko linkova prema vestima (Blic, Glas Srpske, Naslovi, Mondo), stranica sa Eizbori sajta sa sadržajem negativnim po kandidata, i stranica Independent sa sadržajem na engleskom jeziku. Jedna od vesti je tekst sa izjavom Borisa Tadića koji pominje Tomislava Nikolića.

Na prvoj strani je i jedan video rezultat, Youtube video gde se Nikolić ismeva.

Zaključak

Šta se iz ovoga može zaključiti? Da izborni štabovi nisu imali u vidu Google rezultate i SEO. To što se kod jednog nalazi jedan a kod drugog tri negativna rezultata samo je slika broja takvih tekstova po medijima. Prirodno je da se tekstovi sa vestima pojavljuju u rezultatima ali dobrom i kontinuiranom SEO optimizacijom može se uticati na to koje vesti će se pojaviti na prvoj strani. Za video rezultate uticaj je takođe moguć. U rezultatima nema Twitter i Linkedin naloga (kod Nikolića ni Fejsbuka), niti drugih koji mogu direktno da se kontrolišu. Sve u svemu, veliki i itekako važan prostor za kampanju i ovog puta ostao je neiskorišćen.

Jedna od funkcija koju Google Adwords tool ima, a koja koristi pri SEO optimizaciji sajta, je i prikaz relevantnih izraza za glavni traženi. Recimo, za izraz “web dizajn”, ovaj alat daje gomilu relevantnih (web dizajn Srbija, web dizajn forum, web dizajner, website builder, …). Izrazi koji mogu dati ideju o čemu sve da se piše u tekstu na stranici a da to bude relevantno, lista ideja za novu stranicu na sajtu, i slično.

Međutim, šta raditi kada nam je glavni izraz vezan za užu geografsku lokaciju? Kada tražimo recimo “web dizajn Jagodina”? Broj tih pretraga  je manji od 10, i jedini polu-relevantan izraz koji dobijamo je “web dizajn Novi sad” (što i nije od pomoći za temu sajta/stranice koju optimizujemo. Ili umesto Jagodine – Kragujevac. Globalno 36 upita mesečno, lokalno 22. I u idejama za slične izraze jedino “web dizajn Nis”. Rešenje u takvim slučajevima je da ponovimo istu delatnost/proizvod/štaveć sa širom geografskom lokacijom. U ovom slučaju “web dizajn Beograd”. Tu već dobijamo gomilu korisnih, relevantnih ideja: web dizajn studio, izrada internet prezentacija, web dizajn cene, izrada web sajta Srbija, … Isti ili slični izrazi su relevantni i za Jagodinu i za Kragujevac, samo je broj pretraga manji pa ih Adwords zato nije prikazao. Svakako se ove ideje, za Beograd (ili Srbija) mogu iskoristiti za sve manje gradove.

Primer naravno važi i za sve druge izraze različite tematike, i za bilo koju državu u svetu.

83% kupaca kozmetičkih proizvoda nakon što vide reklamu u novinama idu na pretraživač da pronađu više o proizvodu

30% pretraživanja vezanih za restorane obavi se sa mobilnih telefona

67% ljudi vrši onlajn pretrage zbog kupovina u vreme praznika 

25% kupovina na internetu su direktni rezultat pretraživanja

62% turista koristi pretraživače kao izvor informacija broj 1

70% vlasnika smartphone telefona koristi isti za traženje informacija dok kupuje u radnji

Isplativost oglašavanja na pretraživačima je u proseku 7:1

85% kupaca auto delova koji onlajn pretražuju potencijalne firme i lokacije gde mogu kupiti delove, odluči se na internetu za konkretnog prodavca i ode u radnju da obavi kupovinu

izvor: Google

Search Engine Land, sajt koji se bavi vestima i informacijama o SEO optimizaciji sajtova i pretraživačima, uradio je istraživanje na nešto više od 1.000 Google korisnika na temu kako oni traže lokalne firme. Šta kucaju u pretragu, koliko često koriste Google za te potrebe i slično. Ispitanici su različitih starosnih dobi (od 19 godina pa naviše), ravnomerno su zastupljena oba pola.
Evo do kojih se rezultata došlo.

59% korisnika koristi Google bar jednom mesečno u cilju pronalaženja neke lokalne firme.
14% to čini svakodnevno, 17% nedeljno, 16% 2 do 3 puta mesečno, 12% jednom mesečno. Preko ovog procenta od 59, još 17% se pomaže Googlom kada im je potrebna informacija o lokalnim firmama, ali to čini samo par puta godišnje.

Inače, 71% korisnika smatra korisnim Google rezultate kod ovakvih pretraga.

Koliko ljudi u pretragu kuca i geografsku lokaciju? Recimo, ako se traži “prodaja računara”, koliko često se zapravo pretražuje “prodaja računara Beograd”? Traži li se često “turistička agencija Jagodina” ili samo “turistička agencija” bez geografske odrednice?
Ispostavilo se da 54% korisnika dodaje i geografsku odrednicu uz naziv delatnosti, proizvoda, firme. Najčešće je to ime grada, poštanskog koda (za Ameriku, kod nas je to ređe), eventualno ulice (uglavnom ako se traži sajt konkretne firme).

Kompletan tekst možete pročitati na sajtu Search Engine Land gde ćete naći još par tabela iz rezultata ovog istraživanja.

Ovih dana, u medijima se provlači vest o tome šta se na Googlu prikazuje kao sugestija za pretraživanje kada se u polje za pretragu upiše Serbs, Why Serbs, i slično. najpre je o tome pisao Kurir, onda Vesti Online, bilo je i priloga na nekim od televizija. Reč je o tome, da su novinari primetili da kada u pretragu ukucaju “Serbs are” kao predlozi se, između ostalog pojavljuju izrazi “Srbi su ludi” i “Srbi su zli”. Dva dana nakon teksta, objavljen je odgovor od Googla:

Svi predlozi se pojavljuju zahvaljujući posebnom algoritmu i njihov je odabir zasnovan na broju sasvim objektivnih faktora, bez upliva bilo čije lične volje. Sve sugestije koje se pojavljuju u polju pretrage prethodno su ukucali sami korisnici.

Dakle, nije u pitanju   odluka nekog u Google kompaniji šta će se sve pojavljivati u predlozima, već algoritam koji važi za sve upite. jedan od faktora algoritma, kao što se u odgovoru navodi, je ono što su korisnici već pretraživali a počinje sa “Srbi su”. Vezano za ovo dodao bih da je broj raznih izraza koji su pretraživani, a počinje sa tom frazom, svakako veći od 3, 4. I zato su faktori i koliko puta se šta pretraživalo (ono što je pretraživano veći broj puta ima veću težinu), odakle su vršene određene pretrage (pretraživanja iz iste zemlje ili grada su relevantnija), šta ste vi pretraživali u prošlosti (ako ste vršili masu pretraživanja na temu zločina, izraz vezan za zločine će verovarnije da vam se prikaže. Ako ste dosta pretraga upisivali u vezi sporta, ponudiće vam se neka varijanta vezana za sport). Pomenuti algoritam je dakle veoma kompleksan. Ja sam recimo dobio nešto drugačije rezultate od ovih koji se pominju u vestima:

Takođe, evo pokazatelja da se ovo događa i drugim narodima:

Znamo da Google prikazuje sve različitije rezultate na različitim lokacijama, računarima, jezicima, … Personalizacija rezultata je sve veća. Evo situacije gde se jasno vidi koliko se razlikuju Google rezultati kada su svi ostali faktori isti osim brauzera u kojem se pretraga vrši.
Pretraživao sam reč “vesti” u Firefoxu, Google Chrome i u Internet Exploreru.

U Firefoxu, redosled je Vesti-online, Naslovi.net, B92, Vesti.rs, … Na sedmom mestu se pojavljuje i Vesti.ru, dakle ruska domena, ruski jezik.
Google Chrome prikazuje slične rezultate pri vrhu, Naslovi i Vesti Online su izmenili mesta, a treći je Vesti.rs. Na prvoj strani su svi rezultati iz Srbije, i u ovom slučaju ima najviše offline medija među prvih 10: B92, Kurir, Blic, Smedia, Alo, RTS.
Moglo bi se reći da IExplorer daje najčudnije rezultate (u neku ruku najmanje relevantne). Vesti.ru su na trećem mestu, a na osmom mestu se prikazuje Vesti.bg, bugarski sajt.

Aprila ove godine pisao sam o HubSpot istraživanju o internet marketingu, posetama, iskustvima, rezultatima … Upravo su objavljeni rezultati najnovijeg istraživanja na iste teme, te evo nekih delova vezanih delom za SEO optimizaciju.

O tome koji izvori poseta sajtu su postali važniji u zadnjih 6 meseci, situacija je veoma slična kao prošli put. Najveći rast beleže društveni mediji i SEO (optimizacija sajtova za pretraživače).

Zašto su firme menjale budžete za inbound marketing?

Oni koji su povećali budžete u 2010. godini, kažu da su to uradili zbog ranijih uspeha sa  inbound marketingom (58%), ekonomske situacije (31%) ili zbog promena u menadžmentu (28%).
Firme koje su smanjile budžete kao najveće razloge navode stanje u ekonomiji (92%), promene menadžmenta (12%) i prethodne rezultate sa ostalim vrstama marketinga (4%).

Firme koje imaju do 10 zapošljenih više ulažu u SEO (15% prema 10% kod većih firmi) i u društvene medije (11% prema 4% kod većih firmi).

Procentualni udeo ulaganja za SEO u odnosu na celokupna ulaganja u inbound marketing je ostao isti, na 13%. Udeo blogova i društvenih medija se uvećao sa 9% iz 2009. na 15% u 2010.

Sledeći grafik je posebno zanimljiv i potvrđuje važnost “long tail keywords” u optimizaciji. Vidimo odnos prosečnog broja dobijenih klijenata/kupaca nedeljno, i broja reči i izraza za koje se sajt pojavljuje u prvih 100 na Google.

Evo prezentacije sa grafičkim prikazima kompletnih rezultata:

Mari Carmen Marcos i Cristina Gonzalez Caro su za potrebe Pompeu Fabra Univerziteta u Barseloni uradile istraživanje o ponašanju korisnika na stranicama sa rezultatima pretrage Google-a i Yahoo-a. Istraživanje je zasnovano na takozvanom “eye tracking“-u, odnosno “heat map“-ama.

U eksperimentu je učestvovalo 58 osoba koje redovno koriste pretraživače, starosti između 18 i 55 godina, 80% njih između 20 and 30 godina, 25 muškaraca (43%) i 33 žena (57%). Test eksperiment je rađen 30 minuta, individualno.
Svako od njih je imao kao zadatak da obavi 22 pretraživanja. Od toga 10 informacionih (da pronađu kolika je temperatura u određenom gradu, biografiju neke ličnosti, …), 3 navigacionih (pronaći zvaničan sajt datih novina, fakulteta, televizije, firme), 4 transakcionih (kupiti kartu za pozorišnu predstavu, preuzeti softver, naručiti neki proizvod) i 5 multimedijalnih (pronaći zadatu sliku ili video).
Mereno je zadržavanje kod naslova, opisa i adrese u rezultatima, u milisekundama.
Rezultati su izraženi u procentima zadržavanja (koliko procenata njih se zadržalo na naslovu, opisu rezultata ili adresi) i na procentu vremena zadržavanja (procenat vremena utrošenog na naslov, opis ili URL od ukupno utrošenog vremena).

Pretrage informacionog karaktera

Naslov: 37% zadržavanja, 34% vremena
Opis: 51% zadržavanja, 53% vremena
URL: 12% zadržavanja, 13% vremena

Pretrage zvaničnih sajtova

Naslov: 38% zadržavanja, 31% vremena
Opis: 42% zadržavanja, 49% vremena
URL: 13% zadržavanja, 15% vremena

Pretrage sa ciljem transakcije

Naslov: 42% zadržavanja, 28% vremena
Opis: 43% zadržavanja, 56% vremena
URL: 15% zadržavanja, 16% vremena

Multimedijalna pretraživanja

Fokusiranje na slikama: 71% zadržavanja, 76% vremena

Ako bi iz ovih rezultata računali prosek, dobijamo sledeće procente (izraženo je vreme zadržavanja):

Naslov: 39%
Opis: 44%
URL: 17%

Očigledno je da korisnici Google i Yahoo pretraživanja najviše obraćaju pažnju na opis (snippet) kod konkretnih rezultata, a najmanje na adresu (URL).

Kompletne rezultate istraživanja možete pogledati na zvaničnom sajtu, na španskom jeziku, u PDF fajlu.

Svakom sajtu je uvek bilo važno naći se na prvoj strani Google pretrage. Omogućiti tu poziciju je jedan od važnih ciljeva SEO optimizacije sajta. Trend je da ovaj cilj postaje sve važniji. Najnovija istraživanja pokazuju da sve veći broj ljudi koji pretražuju nešto na Google ne idu dalje od prve strane sa rezultatima.

Koji procenat korisnika se odlučuje za rezultat na prvoj, drugoj, ili nekoj od narednih stranica na Google-u?
Aprila 2007. odgovor je izgledao ovako:
prva strana: 85.5%
druga strana: 7.61%
treća strana: 2.84%
četvrta strana: 1.3%
peta strana: 0.82%

Marta 2008. broj ljudi koji se odlučuju za rezultat sa prve strane se povećao:
prva strana: 89.71%
druga strana:  5.93%
treća strana: 1.85%
četvrta strana: 0.78%
peta strana: 0.46%.

U novembru 2009. taj trend se nastavlja. Snaga Google prve stranice je prešla čak 95% korisnika:
prva strana: 95.80%
druga strana: 2.44%
treća strana: 0.75%
četvrta strana: 0.34%
peta strana: 0.2%.

Evo i grafičkog prikaza trenda promene odgovora na pitanje “Sa koje Google stranice dolaze posete”:

Korišćeni su podaci Eight Fold Logic

SEOMoz je uradio ozbiljnu analizu 11.351 pretrage na Google, odnosno rezultata na prvoj strani svake od tih pretraga. Iz analize su izbačeni dupli rezultati, u slučajevima kada jedan sajt zauzima dva rezultata uziman je u obzir samo prvi. Tako da je u tih 11.351 pretraga analizirano 102.296 web stranica. Posmatrano je nekoliko SEO faktora vezanih za URL i onpage optimizaciju sajtova/stranica koje su se našle na prvoj strani rezultata. Evo zaključaka:

foto: Mike Schinkel

Potpuno poklapanje domene i upita

Od 11.351 pretrage, u 27,47% slučajeva na prvoj strani se pojavljuje domena koja se u potpunosti poklapa sa upitom. Na primer, za pretragu “SEO” na prvoj strani se nalazi rezultat sa sajta seo.com u 27,47% slučajeva.
Od nešto više od 102 hiljade rezultata dobijenih u svim pretragama ukupno, 3,63% je sa domena koje se potpuno poklapaju sa upitom.

Potpuno poklapanje i .com

Potpuno poklapanje upita i domene gde je domena .com, pojavljuje se u 19,58% pretraga.
Od svih rezultata, to je u 2,44% slučajeva.

Potpuno poklapanje i .net

Potpuno poklapanje   upita i domene gde je domena .net, pojavljuje se u 4,61% pretraga.
Od svih rezultata, to je u 0,51% slučajeva.

Potpuno poklapanje i .org

Potpuno poklapanje upita i domene gde je domena .org, pojavljuje se u 4,73% pretraga.
Od svih rezultata, to je u 0,53% slučajeva.

Potpuno preklapanje sa povlakom

Koliki su procenti ako se gleda potpuno preklapanje upita i domene ali da domena sadrži povlaku? Na primer, za upit “best seo” računa se best-seo.com, ili best-seo.net (i ostale).
Od nešto više od 11 hiljada pretraga, ova situacija je u 2,39% slučajeva.
Od svih 102 hiljade rezultata, 0,28% rezultata ima takvu domenu.

Rezultati koji sadrže sve ključne reči u domeni

Ovde se tražilo da domena sadrži sve ključne reči iz upita ali i još neke koje nisu tražene. Recimo, za upit “najbolja optimizacija” računa se domena najboljaoptimizacijasajta.com.
Bar jedan takav rezultat na prvoj strani Google-a pronađen je u 46,32% pretraga.
Od svih rezultata, 10,07% sadrže ključne reči i još neku reč.

Rezultati koji sadrže upit u subdomeni

Koliko njih sadrži sve reči iz upita u subdomeni? Na primer, za upit “seo optimizacija” računa se seooptimizacija.webdesign.com
Ovoj varijanti odgovara 5,94% upita, ili 0,78% od ukupnih rezultata.

.com domene

U 99,84% pretraga na prvoj strani rezultata se nalazi bar jedna .com domena.
Od svih dobijenih rezultata, 83,64% se nalaze na .com domenama.

.org domene

U 50,88% pretraga na prvoj strani rezultata se nalazi bar jedna .org domena.
Od svih dobijenih rezultata, 8,65% se nalaze na .org domenama.

.net domene

U 19,99% pretraga na prvoj strani rezultata se nalazi bar jedna .net domena.
Od svih dobijenih rezultata, 2,53% se nalaze na .net domenama.

.edu domene

U 4,64% pretraga na prvoj strani rezultata se nalazi bar jedna .edu domena.
Od svih dobijenih rezultata, 0,63% se nalaze na .edu domenama.

.gov domene

U 9,82% pretraga na prvoj strani rezultata se nalazi bar jedna .gov domena.
Od svih dobijenih rezultata, 1,63% se nalaze na .gov domenama.

Sada, nešto o onpage optimizaciji najboljih u rezultatima:

Ključna reč u TITLE tagu

U 99,58% pretraga, bar jedan na prvoj strani rezultata ima ključne reči u TITLE tagu.
Od svih rezultata, uslov zadovoljava 87,47% njih.

Ključna reč u adresi (URL-u)

Dakle, ovde nije u pitanju ključna reč samo u domeni ili subdomeni već se računa bilo gde u adresi. Na primer, za “optimizacija” računa se i Sajtovi.com/optimizacija.html
Taj uslov zadovoljava bar jedan sajt na prvoj strani u 99,76% pretraga.
Od svih rezultata, takvih je 72,54%.

Ključna reč u H1 tagu

Ključne reči iz upita u H1 tagu ima bar jedan sajt na prvoj strani rezultata u 98,09% pretraga.
Od svih rezultata, ovo je ispoštovalo 50,18%.

Reči iz upita u ALT tagu

U nekom od ALT tagova, reči iz upita se pojavljuju u bar jednom rezultatu kod 91,25% pretraga, odnosno 34,24% od svih rezultata.

Home stranice

Koliki su procenti home stranica u odnosu na neke od unutrašnjih stranica?
Na prvoj strani bar jedna je home page kod 87,75% pretraga.
Od ukupnog broja rezultata, 40,44% su naslovne stranice.

Ako vas zanimaju rezultati istraživanja i za Bing, pogledajte ceo tekst na SEOMoz-u.