Svi koji se neko duže vreme bave SEO optimizacijom sajtova za klijente sigurno su se bar jednom susreli sa situacijama koje ću pomenuti u ovom tekstu. Neko ređe, a neko ko nema sreće češće.

Najpre, rekao bih da postoje dva načina da dođete do klijenta za SEO. Prvi je da on nađe vas i pojavi se za zahtevom za ponudu, i drugi je da vi pronalazite njih. Kod prve opcije nema ovih problema, tu je jasno da potencijalni klijent zna da su njegovom sajtu potrebne kvalitetne posete koje će mu dovoditi kupce, zna da ako njegov kupac traži proizvod koji on nudi, ukucaće naziv proizvoda u Google i da je dobro da se njegov sajt pojavi na prvoj strani sa rezultatima. Problem je kod ovih drugih.

Ako imate smisla za komercijalu, ili imate komercijaliste koji traže klijente za vas, vaše SEO usluge bivaju ponuđene raznim firmama, vlasnicima, menadžerima. Među njima će se naći gomila onih koji ne koriste nikakav pretraživač. Ili koriste Google samo zato jer je neko ko im je instalirao Windows ili Firefox, postavio Google kao početnu stranu. I onda ga koriste kako bi u polje pretrage ukucali URL sajta koji žele da otvore. Dakle, polje pretrage u Googlu koriste umesto address bara i pritom misle da to tome služi. Nisu svesni drugačijih mogućnosti, nikada nisu tražili nikakav proizvod, uslugu, informaciju na Googlu. O Yahoo i Bingu da ne pričamo. Ako ih interesuje odmor na moru, kucaju odmornamoru.com. Ako bi tražili zakon o radu, kucaju zakonoradu.com. I kako takvog internet korisnika, preduzetnika, da ubedite da je njegovom sajtu potreban SEO?

Druga grupa su oni koji ne prate statistiku poseta. Niti su svesni da to postoji. Njihovi odgovori na ponudu su „Pa imamo sajt“, „Sigurno nas nalaze, delili smo flajere“, „Ma ko će nas da traži“ i gomila gotovo neverovatnih razmišljanja. Takvom sajtu, i da se uradi SEO, treba nekome tamo objasniti kako da gleda statistiku, šta su organske posete, šta je bounce rate, … A od toga uglavnom nema ništa. To je kao kad ja čitam sastav vode koju pijem. Ima 0.91 mg/l magnezijuma. Aha. Dobro, pa šta? Ima naravno izuzetaka. Ima ljudi koji to shvate brzo, i zanima ih ko im posećuje sajt, koliko, odakle. Samo im niko ranije to nije pokazao. Ali nažalost, to su ređi slučajevi.

Onda, oni koji kompjuter vide samo kao igračku. Obzirom da je rad na SEO optimizaciji mahom nevidljiv za posetioce konkretnog sajta, oni ne mogu, ili ne žele, da shvate da je tu uložen neki veliki rad. Neko znanje. To da se sajt pomeri od pete strane na prvu, to su neka 4 klika mišem. Mi koji radimo samo znamo gde treba da se klikne četiri puta. Kakva je to mudrost?

Ako onaj ko je u ulozi komercijaliste u ovakvim slučajevima ima vremena i sposobnosti pa dobije posao, nakon odrađenog posla može se pojaviti naredni problem. Klijent nije svestan koristi koju ste mu doneli. Mnogi kupci koji su ga našli putem sajta neće to pomenuti pri kupovini. Ima i dosta malih firmi koje ne prate promene u prometu, tako da povećanje prometa za 30% neće ni primetiti. I to je obično „one time“ klijent. Odrađeno je nešto, dobro. Nismo ni toliko morali.

Šta hoću da kažem? Ako vidite u startu, da potencijalni klijent ne koristi Google za pretraživanje, ne koristi mejl, Word zove „ono gde se piše“, nadajte se mukama Tantalovim ako ga ubedite da radite optimizaciju njegovog sajta. Najbolji klijent je onaj koji unapred zna da mu je pomoć da se kotira na Googlu bolje, zaista potrebna. Ne mora da zna ni šta je SEO, ni šta se tu optimizuje i kako. Bitno je da zna čemu služi Google i da ga ponekad koristi u prave svrhe.

fotografija: Tiffa130

SEOmoz, po mnogima najbitnija SEO firma na svetu, jednom mesečno šalje newsletter članovima sajta koji plaćaju članarinu. U svakom od tih mesečnih mejlova, Rand Fishkin, SEOmoz osnivač, lično odgovori na jedno od stotina pitanja koja dobije njihov tim, a koje on izabere da objavi.

U januarskom mejlu, Rand je objavio odgovor na moje pitanje, čime moram da se pohvalim. Ne znam da li je imalo uticaja što sam član sajta od 2005, ili mu se samo dopalo pitanje. On tu objašnjava proces prelaska SEOmoz firme sa konsaltinga koji su radili za klijente, na model finansiranja od članarina koji je sada glavni deo profita koji ostvaruju. Februara 2007. počeli su sa razvojem softvera, u početku eksperimentalno. Uvedene su plaćene članarine, koje su bile paralelni izvor prihoda uz SEO konsalting usluge, do 2009. kada je potpuno napušten rad na sajtovima klijenata (sada imaju dogovor sa agencijom u Londonu kojoj prosleđuju upite za SEO optimizaciju sajtova kada ih bude). U odgovoru, Rand piše detaljnije o okolnostima koje su im pomogle u tom periodu, od investicijskom kapitalu koji su dobili, o sreći koja je pratila SEOmoz na tom putu.

Ne koristim softvere za spamovanje komentarima po blogovima pa ne znam detalje sa te druge strane, ali na raznim blogovima koje uređujem primećujem novu verziju pokušaja komentarisanja. U pitanju su komentari sa linkovima prema stranim sajtovima (uglavnom ruskim), sa stranim imenima (uglavnom američkim), ali sa tekstom na srpskom jeziku. Tekstovi su sada relevantni za sadržaj posta a ne neke random rečenice kao ranije. Bar na neki način relevantni, mada ne potpuno. I nije u pitanju prevod sa Google Translate, rečenice su smislene, uglavnom bez gramatičkih grešaka. Otkud strancima takvi komentari?

primer prvi

Na ovom blogu, na post o Veselinki Jevrosimović, SEO i punom imenu i prezimenu ostavljen je komentar

Trudio sam se da SEO optimizacija bude ispravna da bi se što bolje pozicionirali na pretraživaču

Link je prema  nekom ruskom direktorijumu na subdomeni.

Pretragom teksta komentara, primetio sam da je rečenica preuzeta sa Vlalukin bloga.

primer drugi

Na post o engleskim Google rezultatima ostavljen je komentar

Ovaj tekst objavljen je okviru projekta 365lepihdana koji predstavlja akciju za koju smatram da je veoma lepa i da se trudi sve da nas podseti na male stvari koje ulepšavaju svakodnevnicu.

Link ponovo ka ruskom direktorijumu, a tekst komentara preuzeta rečenica sa bloga Anje Stanišić.

primer treći

Na post o pretraživačima i kupovini ostavljen je komentar

A tekst, o blogovima, za mene je teški flashback, jer sam vjerovao da smo tu priču završili još tamo 2007.

Link prema nekom trećem ruskom direktorijumu, a tekst preuzet sa Netokracije.

I tako redom, isti princip na gomili pokušaja.

Imena koja su korišćena za ove komentare su Justin Ryder, Jada Rakoseum, Madison Vosakalo, Molly Tenapsol (otud to ime u naslovu, uz spam internacionalu) i druga, originalna.

Očigledno je u pitanju softver koji prepoznaje jezik, i onda skrepuje rečenicu sa drugih blogova na tom jeziku, gledajući da se poklopi bar jedna reč na oba bloga radi koliko toliko relevantnosti komentara.

Pretraga na Googlu postaje sve više personalizovana. Rezultati se sve više razlikuju kod različitih korisnika. Nešto o tome sam pisao u tekstovima o različitim rezultatima pretrage, i o rezultatima koji variraju zbog brauzera. Evo malo opuštenijeg posta o tome koji bi rezultati mogli da se prikažu kao prvi našim političarima ako pretražuju reč “izbori” na Googlu: 

Malo humora kroz strip a u vezi SEO optimizacije sajtova. Tema je telefonski imenik protiv Googla.

- Zašto bacaš taj telefonski imenik?
- Nema svrhe da čuvam taj “arhaični medijum za pretragu”.
- Stvarno? Hajde da vidimo ko će pre pronaći broj picerije.
- Važi! Ti traži u imeniku a ja ću na Google.
- Vidi kako je ovo smešno. Sve picerije imaju bezvezna imena samo da bi bile na vrhu po azbučnom redu.
- Kažem ja da je imenik zaostao. Google je neizmerljivo bolji.

Strip je preuzet sa Ranked Hard, preveden i objavljen uz odobrenje Big Oak SEO.

Nekoliko zanimljivih Google Translate prevoda:

Evo zanimljive animacije na temu “Hoću da budem prvi na Googlu”, rađene za SEO firmu iz Melburna. Njihov moto je, inače, “Samo za ozbiljne igrače”.

Pazite sa kime i o čemu pričate preko Gtalk-a. Google sve zna.

Google za sve veće događaje uvodi neke novine. Uglavnom je to novi prigodni logo ali nekada se pojave i nove funkcije specijalno za određeni događaj. Kada je reč o Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010, Google je pripremio nekoliko novih funkcija. Najveći broj se nalazi na Google.com i uočljiv je prilikom pretraga vezanih za prvenstvo u Južnoj Africi na engleskom jeziku, ali ima promena koje će olakšati pretraživanje i korisnicima na ostalim jezicima.
Prvo, ako na Google.com tražite “svetsko prvenstvo”, na vrhu rezultata dobićete raspored nekoliko narednih utakmica, sa aktuelnim rezultatom utakmice koja se trenutno igra. Ispod toga su linkovi za FIFA zvanični sajt.

Dalje, ako tražite “Serbia Ghana” (ovo nažalost, bar za sada, ne važi za pretragu “Srbija Gana”), u vrhu Google rezultata videćete detalje o utakmici te dve  reprezentacije, i ispod toga aktuelnu tabelu grupe u kojoj su ove dve fudbalske reprezentacije.

Na kraju stranice sa rezultatima već standardni logo “Gooooogle” zamenjen je logom “Gooooooal!”.

I naravno, na vrhu strane, iznad polja za pretragu, umesto Google logotipa stoji prigodni fudbalski klipart

I ovo nisu sve Google promene vezane za Svetsko prvenstvo. Na Google zvaničnom blogu najavljene su nove Google mape sa veoma zanimljivim funkcijama za Fudbalsko selo u Johanesburgu, Peter Mokaba stadion i ostale objekte i gradove gde će se odigravati utakmice.

Evo kako izgleda Google iznutra. Čuveni Googleplex, sobe za odmor, bazeni, kafeterija, … Forografije su snimljene na raznim Google lokacijama u Americi i Italiji.
Za fotografije su zaslužni John Haro, Burlap, Dmealiffe, Meneame Comunicacions Sl, Moppet65535, Extra Ketchup i Marcbel.